П:
О:
Читај ми
Пад спољнотрговинске размене у јануару и фебруару
Београд,
31. март 2009.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–фебруар 2009. године износи 3.115,7 милиона долара, што представља пад од 35,9 одсто у односу на исти период претходне године, односно 2382 милиона евра, што је пад од 28 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
У саопштењу се наводи да је у периоду јануар–фебруар ове године извезено робе у вредности од 1007,9 милиона долара, што чини смањење од 35 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 2107,8 милиона долара, што је за 36,4 одсто мање када се упореди истим периодом претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 770,2 милиона, што чини смањење од 26,9 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 1611,8 милиона евра, што је мање за 28,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 1099,9 милиона долара, што чини смањење од 37,6 одсто у односу на исти период претходне године, а дефицит изражен у еврима износи 841,6 милиона, што је смањење од 29,9 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 47,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,8 одсто.
У периоду јануар–фебруар ове године настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а главни фактор је светска економска криза која је довела до пада привредне активности у свету, и која се рефлектује и на нашу спољнотрговинску робну размену.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 60,4 одсто (608,4 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 31 одсто (312,8 милиона долара) и опрема 8,6 одсто (86,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 59,6 одсто (1256,1 милион долара), следе роба за широку потрошњу 25,2 одсто (531,3 милиона долара) и опрема 15,2 одсто (320,4 милиона долара).
У извозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Немачка (118,2 милиона долара), Италија (115,7 милиона долара) и Босна и Херцеговина (111,7 милиона долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Руска Федерација (334,1 милион долара), Немачка (231 милион долара) и Италија (183,1 милион долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама ЕУ (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 149,4 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Када је реч о увозу, највише се увозе гвожђе и челик, камени угаљ и енергенти.
Извоз Србије за посматрани период износи 298,4 милиона долара, увоз је 149 милиона долара, а покривеност увоза извозом износи 200,3 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (86 милиона долара), одећа (84 милиона долара), житарице и производи од њих (53 милиона долара), обојени метали (53 милиона долара) и поврће и воће (49 милиона долара), при чему извоз ових пет одсека чини 32,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су природни гас (198 милиона долара), нафта и нафтни деривати (168 милиона долара), друмска возила (126 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (92 милиона долара) и гвожђе и челик (85 милиона долара), а њихов увоз чини 31,7 одсто укупног увоза.
У фебруару ове године извезено је робе у вредности од 524,6 милиона долара, што чини смањење од 38,5 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 8,5 одсто.
Увоз у фебруару износио је 1.122,7 милиона долара, што је смањење од 38,1 одсто у поређењу са истим месецом претходне године, а у односу на претходни месец ове године више је за 14 одсто.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 410,2 милиона евра, што чини смањење од 29,4 одсто када се упореди са истим месецом претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 13,9 одсто.
Увоз у фебруару износио је 878,1 милион евра, што чини смањење од 29 одсто у односу на исти месец претходне године, а у поређењу са претходним месецом ове године то је више за 19,7 одсто.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НШТ) за други месец на листи првих 10 производа у извозу прво место заузимају делови за машине са 14 милиона долара, на другом месту су ваљани производи превучени калајем са извозом од 13 милиона долара, треће место малине са 12 милиона долара, колико одлази и на нове спољне гуме за путничке аутомобиле.
Иза њих су хулахоп чарапе са 11 милиона долара, кукуруз смо извезли за 10 милиона долара, а одмах иза њих следи обућа са 9 милиона долара, лекови за малопродају за 8 милиона долара, колико износи и извоз хартије, као и топловаљаних производа, неплатираних.
Листа првих 10 производа у увозу за фебруар показује да је природни гас са 57 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, нафта са вредношћу од 40 милиона долара је на другом месту, трећи је увоз путничких аутомобила (34 милиона долара), док на металуршки кокс одлази 29 милиона долара.
Увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) износио је 26 милиона долара, на увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 23 милиона долара, а плинско уље смо увезли за 20 милиона долара.
Електрична енергија увезена је за 17 милиона долара, а на железничке и трамвајске вагоне одлази 14 милиона долара, док је на десетом месту обућа са увозом од 12 милиона долара.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 770,2 милиона, што чини смањење од 26,9 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 1611,8 милиона евра, што је мање за 28,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 1099,9 милиона долара, што чини смањење од 37,6 одсто у односу на исти период претходне године, а дефицит изражен у еврима износи 841,6 милиона, што је смањење од 29,9 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 47,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,8 одсто.
У периоду јануар–фебруар ове године настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а главни фактор је светска економска криза која је довела до пада привредне активности у свету, и која се рефлектује и на нашу спољнотрговинску робну размену.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 60,4 одсто (608,4 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 31 одсто (312,8 милиона долара) и опрема 8,6 одсто (86,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 59,6 одсто (1256,1 милион долара), следе роба за широку потрошњу 25,2 одсто (531,3 милиона долара) и опрема 15,2 одсто (320,4 милиона долара).
У извозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Немачка (118,2 милиона долара), Италија (115,7 милиона долара) и Босна и Херцеговина (111,7 милиона долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Руска Федерација (334,1 милион долара), Немачка (231 милион долара) и Италија (183,1 милион долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама ЕУ (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 149,4 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Када је реч о увозу, највише се увозе гвожђе и челик, камени угаљ и енергенти.
Извоз Србије за посматрани период износи 298,4 милиона долара, увоз је 149 милиона долара, а покривеност увоза извозом износи 200,3 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (86 милиона долара), одећа (84 милиона долара), житарице и производи од њих (53 милиона долара), обојени метали (53 милиона долара) и поврће и воће (49 милиона долара), при чему извоз ових пет одсека чини 32,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су природни гас (198 милиона долара), нафта и нафтни деривати (168 милиона долара), друмска возила (126 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (92 милиона долара) и гвожђе и челик (85 милиона долара), а њихов увоз чини 31,7 одсто укупног увоза.
У фебруару ове године извезено је робе у вредности од 524,6 милиона долара, што чини смањење од 38,5 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 8,5 одсто.
Увоз у фебруару износио је 1.122,7 милиона долара, што је смањење од 38,1 одсто у поређењу са истим месецом претходне године, а у односу на претходни месец ове године више је за 14 одсто.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 410,2 милиона евра, што чини смањење од 29,4 одсто када се упореди са истим месецом претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 13,9 одсто.
Увоз у фебруару износио је 878,1 милион евра, што чини смањење од 29 одсто у односу на исти месец претходне године, а у поређењу са претходним месецом ове године то је више за 19,7 одсто.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НШТ) за други месец на листи првих 10 производа у извозу прво место заузимају делови за машине са 14 милиона долара, на другом месту су ваљани производи превучени калајем са извозом од 13 милиона долара, треће место малине са 12 милиона долара, колико одлази и на нове спољне гуме за путничке аутомобиле.
Иза њих су хулахоп чарапе са 11 милиона долара, кукуруз смо извезли за 10 милиона долара, а одмах иза њих следи обућа са 9 милиона долара, лекови за малопродају за 8 милиона долара, колико износи и извоз хартије, као и топловаљаних производа, неплатираних.
Листа првих 10 производа у увозу за фебруар показује да је природни гас са 57 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, нафта са вредношћу од 40 милиона долара је на другом месту, трећи је увоз путничких аутомобила (34 милиона долара), док на металуршки кокс одлази 29 милиона долара.
Увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) износио је 26 милиона долара, на увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 23 милиона долара, а плинско уље смо увезли за 20 милиона долара.
Електрична енергија увезена је за 17 милиона долара, а на железничке и трамвајске вагоне одлази 14 милиона долара, док је на десетом месту обућа са увозом од 12 милиона долара.
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала