П:
О:
Читај ми
У августу остварен суфицит буџета у износу од 1,730 милијарди динара
Београд,
6. септембар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да је, први пут ове године, у августу, буџет Републике Србије забележио суфицит у износу од 1,730 милијарди динара, чиме је у потпуности успостављена макроекономска стабилност. Динкић је навео и да постоји могућност да бруто друштвени производ (БДП) ове године порасте чак осам процената, што би била највећа стопа његовог раста још од 1979. године.
Млађан Динкић
Министар је на конференцији за новинаре рекао да је у првих седам месеци ове године буџет имао дефицит од приближно 19,3 милијарде динара, и објаснио да је, захваљујући суфициту из августа, укупан кумулативни дефицит за првих осам месеци смањен на 17,6 милијарди динара.
Динкић је нагласио да се сада види да овогодишњи дефицит буџета неће бити већи од 30 милијарди динара, како је раније и најављивано. Он је објаснио да је до суфицита дошло пре свега захваљујући снижавању јавних расхода за чак шест милијарди у августу, односно уштедама са којима се почело у јуну ове године.
Укупни приходи буџета за првих седам месеци ове године износили су 207,4 милијарде динара, а укупни расходи 225 милијарди, што значи да је укупан дефицит за тај период 17,6 милијарди динара, за разлику од истог периода прошле годин, када је износио 25 милијарди динара. “То значи да смо уштедели 7,4 милијарди динара у буџету у односу на исти период 2003. године”, истакао је Динкић и додао да “дефицит сада успорава, за разлику од прошле године, када је нагло убрзао раст”.
Према његовим речима, сада постоји реална могуцност да се иде на ребаланс буџета наниже, којим ће дефицит за целу ову годину бити сведен на 30 милијарди динара, што ће, како је објаснио, бити најнижи дефицит у последњих петнаестак година. Он је подсетио на то да је дефицит прошле године износио 43 милијарде динара, и додао да на основу ових кретања, у буџету има простора за просечни месечни дефицит у износу од око 3,1 милијарде динара, а да не буде пређен планирани годишњи дефицит од 30 милијарди динара.
У укупне расходе буџета за првих осам месеци, који износе 225 милијарди динара, шест најкрупнијих ставки чини чак 85 одсто расхода буџета Србије. Највећи расходи и даље су трансфери фондовима обавезног социјалног осигурања, пре свега пензионом фонду запослених (43 милијарде). Други по реду издатак јесу трансфери пре свега државној заједници Србија и Црна Гора (око 16 одсто укупних расхода буџета). На трећем месту су издаци за плате запослених у образовању, МУП-у, државним органима... (16,5 одсто свих расхода буџета), затим следе субвенције (13,7 одсто) и то пре свега ЖТП-у, привреди и пољопривреди. На петом месту су накнаде за социјалну заштиту (9,2 одсто, а шеста по величини ставка је стара девизна штедња (7,3 одсто укупних расхода буџета).
Министар је истакао да је ове године на име старе девизне штедње исплаћено приближно 270 милиона долара, уз оцену да је то приличан издатак из буџета. Он је додао да се исплата Зајма за привредни препород Србије обавља по плану, и навео податак да је за првих неколико дана исплаћено око милион евра. Динкић је подсетио на то да је рок за пријаваљивање грађана за исплату овог зајма померен до 30. априла 2005. године.
Он је навео и да је Влада Републике Србије на име премија за овогодишњи род пшенице исплатила укупно 411 милиона динара, од чега је 389 милиона уплаћено млиновима, који тај новац треба да исплате пољопривредним произвођачима, а 22 милиона директно на рачуне индивидуалних пољопривредних произвођача.
Према његовим речима, на терену се дешава да неки млинови на пребацују средства пољопривредницима, под изговором да Министарство финансија није пребацило новац, и истакао да ово министарство премије исплаћује дневно.
“Пољопривредницима би било боље да не рачунају на млинове, већ да сами отворе рачун, јер смо по први пут омогућили то да им новац уплаћујемо директно. Многи су се можда уплашили да ће, ако отворе рачун и региструју се, Пореска управа додатно да их опорезује, али то нам није била намера”, нагласио је Динкић.
Он је рекао да су готово сви краткорочни кредити за пољопривреднике исплаћени, а закључно са данашњим датумом за ту намену је издвојено укупно 1,680 милијарди динара. Остало је још око 50 милиона динара из квоте за ову годину, што ће, како је навео, бити исплаћено ове недеље. Динкић је подсетио и на то да су то кредити по годишњој стопи од 5,5 одсто, која је нижа од стопе инфлације, и додао да је до сада приближно 30.000 пољопривредника добило новац.
Динкић је нагласио да се сада види да овогодишњи дефицит буџета неће бити већи од 30 милијарди динара, како је раније и најављивано. Он је објаснио да је до суфицита дошло пре свега захваљујући снижавању јавних расхода за чак шест милијарди у августу, односно уштедама са којима се почело у јуну ове године.
Укупни приходи буџета за првих седам месеци ове године износили су 207,4 милијарде динара, а укупни расходи 225 милијарди, што значи да је укупан дефицит за тај период 17,6 милијарди динара, за разлику од истог периода прошле годин, када је износио 25 милијарди динара. “То значи да смо уштедели 7,4 милијарди динара у буџету у односу на исти период 2003. године”, истакао је Динкић и додао да “дефицит сада успорава, за разлику од прошле године, када је нагло убрзао раст”.
Према његовим речима, сада постоји реална могуцност да се иде на ребаланс буџета наниже, којим ће дефицит за целу ову годину бити сведен на 30 милијарди динара, што ће, како је објаснио, бити најнижи дефицит у последњих петнаестак година. Он је подсетио на то да је дефицит прошле године износио 43 милијарде динара, и додао да на основу ових кретања, у буџету има простора за просечни месечни дефицит у износу од око 3,1 милијарде динара, а да не буде пређен планирани годишњи дефицит од 30 милијарди динара.
У укупне расходе буџета за првих осам месеци, који износе 225 милијарди динара, шест најкрупнијих ставки чини чак 85 одсто расхода буџета Србије. Највећи расходи и даље су трансфери фондовима обавезног социјалног осигурања, пре свега пензионом фонду запослених (43 милијарде). Други по реду издатак јесу трансфери пре свега државној заједници Србија и Црна Гора (око 16 одсто укупних расхода буџета). На трећем месту су издаци за плате запослених у образовању, МУП-у, државним органима... (16,5 одсто свих расхода буџета), затим следе субвенције (13,7 одсто) и то пре свега ЖТП-у, привреди и пољопривреди. На петом месту су накнаде за социјалну заштиту (9,2 одсто, а шеста по величини ставка је стара девизна штедња (7,3 одсто укупних расхода буџета).
Министар је истакао да је ове године на име старе девизне штедње исплаћено приближно 270 милиона долара, уз оцену да је то приличан издатак из буџета. Он је додао да се исплата Зајма за привредни препород Србије обавља по плану, и навео податак да је за првих неколико дана исплаћено око милион евра. Динкић је подсетио на то да је рок за пријаваљивање грађана за исплату овог зајма померен до 30. априла 2005. године.
Он је навео и да је Влада Републике Србије на име премија за овогодишњи род пшенице исплатила укупно 411 милиона динара, од чега је 389 милиона уплаћено млиновима, који тај новац треба да исплате пољопривредним произвођачима, а 22 милиона директно на рачуне индивидуалних пољопривредних произвођача.
Према његовим речима, на терену се дешава да неки млинови на пребацују средства пољопривредницима, под изговором да Министарство финансија није пребацило новац, и истакао да ово министарство премије исплаћује дневно.
“Пољопривредницима би било боље да не рачунају на млинове, већ да сами отворе рачун, јер смо по први пут омогућили то да им новац уплаћујемо директно. Многи су се можда уплашили да ће, ако отворе рачун и региструју се, Пореска управа додатно да их опорезује, али то нам није била намера”, нагласио је Динкић.
Он је рекао да су готово сви краткорочни кредити за пољопривреднике исплаћени, а закључно са данашњим датумом за ту намену је издвојено укупно 1,680 милијарди динара. Остало је још око 50 милиона динара из квоте за ову годину, што ће, како је навео, бити исплаћено ове недеље. Динкић је подсетио и на то да су то кредити по годишњој стопи од 5,5 одсто, која је нижа од стопе инфлације, и додао да је до сада приближно 30.000 пољопривредника добило новац.
Када је реч о дугорочним кредитима, Министарство финансија је банкама пребацило укупно 233 милиона динара за ту намену, а банке су до сада исплатиле свега 33 милиона динара. Динкић је изразио наду да ће банке наредних дана убрзати ту активност и исплатити преосталих 200 милиона динара дугорочних кредита, јер како је истакао, “у буџету има новца да се целокупан програм дугорочних и краткорочних кредита, у износу од 50 милиона евра, реализује у овој години”.
Он је навео и да су неке банке злоупотребиле овај програм, као што је рецимо случај са “Агробанком”, са којом је због тога раскинут уговор. Динкић је позвао пољопривреднике који су код ове банке конкурисали за дугорочни кредит, да се пребаце код неке друге банке, и додао да се дугорочни кредити дају на рок од пет година, са каматном стопом од само три одсто годишње, што је испод каматне стопе чак и у развијеним европским земљама.
Говорећи о основним макроекономским индикаторима, министар је рекао да је индустријска производња за првих седам месеци ове године у односу на исти период прошле године већа за 7,5 одсто, при чему је у прерађивачкој индустрији забележен пораст од 11,5 одсто.
Према прогнозама које је изнео министар финансија, ако овакви трендови буду настављени, до краја године може доћи до раста индустријске производње од чак 6,5 одсто за целу годину, што ће омогућити значајан раст бруто друштвеног производа.
“Ако се остваре прогнозе да ће производња у пољопривреди расти десет одсто, а у индустрији 6,5 одсто, уз садашњи темпо раста у другим областима, могло би да се догоди да бруто друштвени производ ове године порасте чак и осам процената”, истакао је Динкић, уз напомену да би у том случају стопа раста БДП-а била највиша од 1979. године. Министар је додао да би чак и планирани раст БДП-а од шест такође био велики успех.
Он је навео да је промет у трговини за првих седам месеци ове године реално већи за више од 20 одсто у односу на исти период прошле године, што значи да постоји куповна моћ која то омогућује, и додао да је раст инфлације у августу заустављен, при чему би она до краја године требало да буде нешто већа од пројектоване, али ће сигурно бити једноцифрена.
Преузмите документ:
Он је навео и да су неке банке злоупотребиле овај програм, као што је рецимо случај са “Агробанком”, са којом је због тога раскинут уговор. Динкић је позвао пољопривреднике који су код ове банке конкурисали за дугорочни кредит, да се пребаце код неке друге банке, и додао да се дугорочни кредити дају на рок од пет година, са каматном стопом од само три одсто годишње, што је испод каматне стопе чак и у развијеним европским земљама.
Говорећи о основним макроекономским индикаторима, министар је рекао да је индустријска производња за првих седам месеци ове године у односу на исти период прошле године већа за 7,5 одсто, при чему је у прерађивачкој индустрији забележен пораст од 11,5 одсто.
Према прогнозама које је изнео министар финансија, ако овакви трендови буду настављени, до краја године може доћи до раста индустријске производње од чак 6,5 одсто за целу годину, што ће омогућити значајан раст бруто друштвеног производа.
“Ако се остваре прогнозе да ће производња у пољопривреди расти десет одсто, а у индустрији 6,5 одсто, уз садашњи темпо раста у другим областима, могло би да се догоди да бруто друштвени производ ове године порасте чак и осам процената”, истакао је Динкић, уз напомену да би у том случају стопа раста БДП-а била највиша од 1979. године. Министар је додао да би чак и планирани раст БДП-а од шест такође био велики успех.
Он је навео да је промет у трговини за првих седам месеци ове године реално већи за више од 20 одсто у односу на исти период прошле године, што значи да постоји куповна моћ која то омогућује, и додао да је раст инфлације у августу заустављен, при чему би она до краја године требало да буде нешто већа од пројектоване, али ће сигурно бити једноцифрена.
Преузмите документ:
-
Београд, 4. фебруар 2025.Расписан јавни позив за премију за млеко за четврти квартал 2024....
-
Београд, 4. фебруар 2025.Наставља се реализација планираних подстицаја у пољоприврeди
-
Београд/Хаг, 4. фебруар 2025.Србија најповољнија дестинација за нове холандске инвестиције
-
Београд, 4. фебруар 2025.Упућен званичан захтев САД за одлагање санкција НИС-у
-
Београд, 3. фебруар 2025.Специјална акција за пољопривредна газдинства која поседују НИС...
-
Београд, 31. јануар 2025.Увођењем система еАграр омогућена дигитализација управљања...
-
Београд, 31. јануар 2025.Србија опредељена за јачање партнерства са Италијом у области...
-
Београд, 31. јануар 2025.Србија има софистицирану дигиталну инфраструктуру
-
Београд, 31. јануар 2025.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 31. јануар 2025.Велико интересовање италијанских компанија за пословање у нашој...