Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Да ли је Влада донела поменуте мере на време:
– Влада је учинила оно што је у овом часу могла да отупи оштрицу кризе, али ако уочимо да се рецесија продубљава, нећемо седети скрштених руку – донећемо нове мере. Нисмо каснили, а још мање лутали у тражењу решења за последице светске кризе и рецесије. Већ у последњем тромесечју прошле године уочили смо куда све то води, а да бисмо правовремено реаговали, морали смо да имамо и неке рачунице. Коначно, требало је да видимо како и други реагују на кризу са каквом се свет у новијој историји није суочавао. А онда нам је децембар прошле године показао да је индустријска производња пала за око 12 одсто, у јануару 19,5 и у фебруару за око 19 одсто. И пре тога смо реаговали још у октобру са првим сетом мера за заштиту финансијског и банкарског система, а потом и програмом за ублажавање негативних последица светске економске кризе, који је, и то се мора признати, већ дао веома добре почетне резултате.
Највећи успех Владе у последњих неколико месеци:
– Замерке типа да се касни и да мере нису ефикасне доживљавам као својеврсну политичку рефлексију. Ја то могу да разумем, али од тога нико нема никакве користи. Шта је требало да урадимо када смо уочили да имамо мањи прилив девиза и да можемо запасти у проблем са уредним измиривањем обавеза према свету? Мислим да смо одговорили на прави начин ангажовањем око 160 милијарди динара за јачање ликвидности привреде и подстицање продаје домаће робе. Банке су ту акцију свесрдно прихватиле и подржале. Ефекат? Економска стабилност и вишенедељна стабилизација курса динара без интервенција НБС-а на девизном тржишту.
План за економску стабилност:
– Планом за економску стабилност, који је много шири и обухватнији од сличних пројеката, реаговали смо у прави час на нове изазове које нам намећу не само светске већ и домаће економске околности. Приливи новца у буџет током прва три месеца били су номинално мањи за 2,5 до три одсто. Шта је то значило? Да у попуњавању тог јаза треба најпре поћи од себе. Пошто ни у животу није све црно, али ни бело, одлучили смо да у буџетском прилагођавању покажемо оно што овој држави никада у историји није пошло за руком – да смањи издатке за државу, али без хаоса какав смо имали почетком прошле деценије са хиперинфлацијом.
Најављене мере штедње у државној администрацији:
– Држава нам је скупа и доста троши, а када на ту чињеницу још дође рецесија, јасно је да се потрошња на свим нивоима мора прилагођавати приходима. И ми смо одлучили да трошкове државне администрације на свим нивоима смањимо за најмање милијарду евра.
Да ли је та идеја мотивисана само лошом економском ситуацијом у земљи:
– Само донекле. Желимо да постигнемо најмање два циља – један економски, а други политички. Овој влади је стало да докаже да можемо имати јефтинију државу примерену објективним економским околностима и условима, да упути јасан сигнал да су времена веома озбиљна и да се Влада на исти начин односи према свима. Гледајући шта раде друге земље у региону, ми не каснимо. Можда чак идемо и брже од других. Нико још није стигао до циља, савладао кризу и рецесију, тако да у том погледу ми не каснимо. Чинимо оно што је у овом часу могуће и реално. Друго је како се све то што чинимо тумачи у политичким круговима и медијима.
Да ли је ово време кризе најпогодније за такве потезе:
– Време не можемо да бирамо. Криза је дошла споља, али је сада и наша. Повлачење оштрих потеза у таквим временима, па и отпуштања запослених у државној администрацији, нису препоручљиви и зато их планирамо у неком дужем временском периоду, али можемо и морамо да штедимо и да терет те кризе што равномерније расподелимо – да се они који сада имају више и одрекну више. Али то никако не значи и одустајање од стабилности и развоја где год је то могуће. Овим планом, али и новим мерама које су на столу, деловаћемо где год то буде могуће. Не могу се све мере квантификовати. Многе ће дати резултат већ у блиској будућности. Као што је, рецимо, мултилатерална компензација (пребијање дугова) која ће се реализовати на више нивоа, а у једном од њих учествоваће и држава и њена јавна предузећа. Разматра се, такође, могућност да држава, односно њена јавна предузећа конвертују дугове у власничке папире, односно капитал приватних предузећа. Све то с једним циљем – да смањимо неликвидност, очистимо билансе предузећа дужника, али не да бисмо их национализовали, већ да бисмо им помогли да се опораве, а њихове акције да сутра продамо њима или на слободном тржишту.
Договор са ММФ-ом:
– Кључни договор са ММФ-ом је да се обезбеди три милијарде евра за подршку девизним резервама, што ће утицати на стабилност динара. Осим договора о кредитној подршци веома је важно што нам је ММФ помогао да са иностраним кредиторима у Бечу постигнемо договор да ове године не смањују кредитну подршку нашим приватним компанијама и да где год је то могуће стари зајам замене новим или да исплаћен кредит одобре неком другом. То је изузетно важно јер би нагла отплата тих зајмова изазвала тешке последице по платни биланс земље. Наши овогодишњи приливи нису као пре неку годину, а ни извозом не постижемо суфицит. Немамо девиза за измиривање таквих обавеза.
Да ли се одустало од идеје о „солидарном опорезивању” плата и пензија од 12.000 динара:
– То се јавило као једна од могућности коју је предложио ММФ. Сви потези које Влада повлачи и које ће повлачити у најбољем су интересу грађана. Учинићемо све да осигурамо економску стабилност земље. Усвојеним планом се то обезбеђује.
Да ли се од тога одустало због притиска јавности:
– Не. Тражили смо и пронашли боље решење – да сопственим примером покажемо да је могуће и у тешким временима штедети.
О могућности да пад привредне активности буде већи од два одсто:
– Искрено, не верујем. Веома нам је стало да се достигнута стабилност курса и цена одржи што је могуће дуже. Овим програмом мера за економску стабилизацију, уз ребаланс буџета, који се мора усвојити до 1. маја, понудићемо и још низ потеза који ће предупредити могућност да наш бруто домаћи производ склизне и више од два процента. У Влади имамо у виду и такве опције. Реаговаћемо благовремено с новим решењима и чинимо све што је до нас да до тога не дође.
Да ли банке дају довољну подршку програму Владе:
– Када смо с њима започели реализацију програма мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе, ми смо изашли с фер предлогом – ево ми ћемо субвенционисати половину каматне стопе, а ви ћете по својим процедурама и мерилима ризика одобравати зајмове. Постигли смо да је за веома кратко време одобрено 160 милиона евра кредита за ликвидност по сасвим прихватљивој цени од 11 одсто – шест процентних поена плаћа држава, а дужник свега пет. То нема нигде.
Да ли се држава тиме меша у рад банака:
– Ни најмање. Нико од нас неће звати било ког банкара и тражити да некој фирми одобри зајам. Банке саме воде рачуна о својим интересима вођене профитом. Ми, као држава, са свим средствима, само смо им партнер и не тако мали гарант. Коначно, с нама је и ризик улагања мањи, а коме ће банке одобрити кредит – то је само њихова одлука.
О смањењу трансфера средстава из државног буџета локалним самоуправама:
– Оно што важи за Владу и државу, односно њену администрацију, важи и за сваку локалну самоуправу. Ако смо ми одлучили да осетно смањимо трошкове, не видим ниједан разлог да и општине то не покушају. А то што се буне, сасвим је логично, јер хоће да сачувају стечене позиције. Ситуација, међутим, није тако драматична и алармантна како неки желе да је прикажу. Из буџета Републике локалним структурама ове године намењена је приближно 41 милијарда динара. Њихов укупан рачун је око 190 милијарди динара. Од њих очекујемо да смање издатке за седам до осам одсто и то веома селективно – богатије и јаче средине, попут Београда или, рецимо, Новог Сада, даће више, али неке мале општине на југу земље можда ће добити и више него лане.
О нерационалној употреби службених аутомобила:
– Могуће је да постоје и такве „нерационалности”. И то ћемо решити у склопу мера које смо договорили – а то значи штедња и рационално понашање на сваком кораку, па и када је у питању употреба службених аутомобила.
И још нешто. Кафу коју смо заједно попили уз овај разговор на крају недеље платићу ја из свог џепа. Неко ће рећи ситан демагошки потез који ничему неће допринети, а понајмање смањивању буџетског мањка. Нека, али од сада па убудуће у Влади нема бесплатне кафе.
Критике на рачун рада Владе:
– Те критике ми не сметају, али их веома брижљиво класификујем. И то у три групе. У прву спадају оне замерке политичког типа и њих не узимам за озбиљно. Оне долазе по службеној дужности политичких опонената. У другу се сврставају оне које су у својој суштини тачне и истините, али су стратешког типа. Да, рецимо, каснимо са реформама, али то су дугорочне активности које се континуирано спроводе и не могу дати резултате у кратком року. У овом часу су најкорисније критике које ће помоћи да се земља што ефикасније одбрани од кризе. Трећи тип критика ме весели. Замерају Влади што нема неки фонд од пет-шест милијарди евра за хитне интервенције у привреди. Или да ПДВ треба смањити за половину. Све потпуно нереално. Као да Влада не би волела да има толико средстава на располагању. Али њих, једноставно, нема. Морамо се изборити са ово новца што имамо.
Реализација најављених инфраструктурних објеката:
– Ускоро почињу радови на аутопуту на Коридору 10. Реч је о деоници од 23 километра између Прешева и Левосоја, обилазници око Димитровграда, као и о две деонице од по десет километара од Хоргоша до Новог Сада. У децембру ове године биће завршени радови. Тиме бисмо, уз „белу шенгенску” листу, испунили два стратешка циља за ову годину.