П:
О:
Читај ми
За примену Болоњске декларације Србија добила оцену 3,8
Београд,
12. мај 2009.
Министар просвете у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да је Србија за примену Болоњске декларације добила оцену 3,8 и да се налази на 24. месту од 46 земаља потписница те декларације.
Жарко Обрадовић
Обрадовић је на конференцији за новинаре истакао да поменута оцена доказује да Србија има квалитетан систем високог образовања, и додао да је наша земља за спровођење болоњског процеса у периоду од 2007. до 2009. године добила исту оцену као Немачка, Грузија, Литванија, Украјина и Црна Гора.
Министар је навео да су ниже оцене добиле Италија, Грчка, Босна и Херцеговина, Словенија, Македонија и Турска, док је најбољу оцену (5,0) добила Шкотска.
Према његовим речима, достигнућа болоњског процеса сумирана су на министарској конференцији која је 28. и 29. априла одржана у Лувену, у Белгији, а на којој је учествовала и делегација Србије.
Он је указао на то да је Србија у Лувену оцењена као једна од земаља која је у пуној мери имплементирала Болоњску декларацију и болоњски процес.
Обрадовић је изразио задовољство оценом коју је наша земља добила, али и напоменуо да Србија, без обзира на то, није решила сва питања из области високог образовања. Министар је рекао да ће Влада следеће недеље највероватније усвојити одлуку о броју бруцоша који ће се у академској 2009/10. години школовати о трошку државе. Он је најавио да ће сутра бити одржан последњи састанак радне групе која треба коначно да уобличи одлуку која ће одмах бити прослеђена Влади на усвајање.
Када је реч о процесу акредитације и немогућности појединих факултета да плате трошкове добијања дозволе за рад, Обрадовић је рекао да ће Министарство просвете покушати да реши неке од тих проблема, у складу са финансијским могућностима. Државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић рекао је да су овог пута у примени болоњског процеса оцењиване државе, док ће убудуће поене добијати универзитети и то ће бити кључни индикатор за опредељивање студената за одређени факултет. Он је најавио да ће ускоро бити проширени критеријуми за вредновање факултета, и подсетио на то да је у Аустралији високо образовање пета извозна грана и да тамо једна трећина студената долази на студије из других земаља. Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић подржао је идеју да образовање буде и наш успешан извозни артикал, и подсетио на то да је Савет покренуо рад на изради Стратегије високог образовања. Члан Комисије за акредитацију Вера Дондур, која је била члан делегације Србије на конференцији у Лувену, истакла је да је оцењивано десет индикатора за праћење болоњског процеса. Дондур је навела да је за доступност образовања Србија добила највишу оцену, али да је добила ниску оцену за имплементацију Националног оквира квалификација јер је то сложен процес који у нашој земљи није реализован до краја.
Она је рекла да је Србија, када је реч о провери квалитета образовања, урадила доста јер постоје и интерна и екстерна провера квалитета кроз акредитацију високошколских установа.
Према њеним речима, део који недостаје везан је за међународну акредитацију Комисије за акредитацију и међународну акредитацију појединих сектора образовања.
Дондур је навела да ће тек од 2009/2010. године сви уписани студенти у Србији бити укључени у болоњски процес јер је законска обавеза да све високошколске установе тај систем примене од наредне школске године.
Министар је навео да су ниже оцене добиле Италија, Грчка, Босна и Херцеговина, Словенија, Македонија и Турска, док је најбољу оцену (5,0) добила Шкотска.
Према његовим речима, достигнућа болоњског процеса сумирана су на министарској конференцији која је 28. и 29. априла одржана у Лувену, у Белгији, а на којој је учествовала и делегација Србије.
Он је указао на то да је Србија у Лувену оцењена као једна од земаља која је у пуној мери имплементирала Болоњску декларацију и болоњски процес.
Обрадовић је изразио задовољство оценом коју је наша земља добила, али и напоменуо да Србија, без обзира на то, није решила сва питања из области високог образовања. Министар је рекао да ће Влада следеће недеље највероватније усвојити одлуку о броју бруцоша који ће се у академској 2009/10. години школовати о трошку државе. Он је најавио да ће сутра бити одржан последњи састанак радне групе која треба коначно да уобличи одлуку која ће одмах бити прослеђена Влади на усвајање.
Када је реч о процесу акредитације и немогућности појединих факултета да плате трошкове добијања дозволе за рад, Обрадовић је рекао да ће Министарство просвете покушати да реши неке од тих проблема, у складу са финансијским могућностима. Државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић рекао је да су овог пута у примени болоњског процеса оцењиване државе, док ће убудуће поене добијати универзитети и то ће бити кључни индикатор за опредељивање студената за одређени факултет. Он је најавио да ће ускоро бити проширени критеријуми за вредновање факултета, и подсетио на то да је у Аустралији високо образовање пета извозна грана и да тамо једна трећина студената долази на студије из других земаља. Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић подржао је идеју да образовање буде и наш успешан извозни артикал, и подсетио на то да је Савет покренуо рад на изради Стратегије високог образовања. Члан Комисије за акредитацију Вера Дондур, која је била члан делегације Србије на конференцији у Лувену, истакла је да је оцењивано десет индикатора за праћење болоњског процеса. Дондур је навела да је за доступност образовања Србија добила највишу оцену, али да је добила ниску оцену за имплементацију Националног оквира квалификација јер је то сложен процес који у нашој земљи није реализован до краја.
Она је рекла да је Србија, када је реч о провери квалитета образовања, урадила доста јер постоје и интерна и екстерна провера квалитета кроз акредитацију високошколских установа.
Према њеним речима, део који недостаје везан је за међународну акредитацију Комисије за акредитацију и међународну акредитацију појединих сектора образовања.
Дондур је навела да ће тек од 2009/2010. године сви уписани студенти у Србији бити укључени у болоњски процес јер је законска обавеза да све високошколске установе тај систем примене од наредне школске године.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања