П:
О:
Читај ми
Чланством Србије у ЕУ до милијарду евра помоћи годишње за пољопривреду
Нови Сад,
15. мај 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас у Новом Саду да би српска пољопривреда после учлањења наше земље у Европску унију (ЕУ) могла да добија по милијарду евра помоћи годишње.
Ђелић је на округлом столу под називом "Допринос научне заједнице развоју пољопривреде Србије" који је одржан на 76. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, рекао да ће такав европски пут наше пољопривреде значити и много веће присуство домаћих фирми на европском тржишту.
Пољопривреда је велика шанса Србије. Према најбољим проценама, наша земља ће као чланица ЕУ моћи да црпи најмање милијарду евра годишње за аграр, како за директна плаћања по хектару, тако и за програме пољопривредног развоја, рекао је потпредседник Владе.
Он је подсетио на то да 45 одсто европског буџета годишње одлази на пољопривреду и као пример навео да је Бугарска за период од 2007. до 2013. године за пољопривреду добила пет милијарди евра, Мађарска више од 10 милијарди евра, а Пољска 28 милијарди евра.
Према његовим речима, укупна трговинска размена аграра прошле године је износила приближно две милијарде долара, а суфицит који смо реализовали износи 500 милиона долара.
Ђелић је оценио да у Србији постоји потенцијал који није у потпуности исказан, због чега ће до краја јуна бити завршен нацрт стратегије науке и технолошког развоја, када ће бити познато у којим доменима Србија може да постигне значајан резултат, нарочито у пољопривреди.
Влади Србије упутићу предлог да 2011. године уз нови попис становништва у Србији буде обављени први пољопривредни попис за протекле четири деценије јер је та информација важан део европских интеграција. Та база је неопходна да бисмо се квалификовали за европске структурне фондове, објаснио је потпредседник Владе.
Он је прецизирао да се у Србији тренутно реализује 117 научних пројеката у области пољопривреде, на којима ради приближно 1.300 научника.
Ђелић је подсетио на то да је прошле године из буџета за науку издвојено 1,3 милијарде динара за истраживачке пројекте, што је у односу на 2002. годину, када је тај износ био 250 милиона динара, значајно повећање.
Он је додао да је ове године после ребаланса буџет Министарства за науку и технолошки развој умањен за милијарду динара, и додао да се тренутно траже средства која ће надокнадити тај недостатак.
Ђелић је истакао да ће, и поред тога, до 20. маја бити надокнађени сви заостали трошкови и плате у области науке.
Пољопривреда је велика шанса Србије. Према најбољим проценама, наша земља ће као чланица ЕУ моћи да црпи најмање милијарду евра годишње за аграр, како за директна плаћања по хектару, тако и за програме пољопривредног развоја, рекао је потпредседник Владе.
Он је подсетио на то да 45 одсто европског буџета годишње одлази на пољопривреду и као пример навео да је Бугарска за период од 2007. до 2013. године за пољопривреду добила пет милијарди евра, Мађарска више од 10 милијарди евра, а Пољска 28 милијарди евра.
Према његовим речима, укупна трговинска размена аграра прошле године је износила приближно две милијарде долара, а суфицит који смо реализовали износи 500 милиона долара.
Ђелић је оценио да у Србији постоји потенцијал који није у потпуности исказан, због чега ће до краја јуна бити завршен нацрт стратегије науке и технолошког развоја, када ће бити познато у којим доменима Србија може да постигне значајан резултат, нарочито у пољопривреди.
Влади Србије упутићу предлог да 2011. године уз нови попис становништва у Србији буде обављени први пољопривредни попис за протекле четири деценије јер је та информација важан део европских интеграција. Та база је неопходна да бисмо се квалификовали за европске структурне фондове, објаснио је потпредседник Владе.
Он је прецизирао да се у Србији тренутно реализује 117 научних пројеката у области пољопривреде, на којима ради приближно 1.300 научника.
Ђелић је подсетио на то да је прошле године из буџета за науку издвојено 1,3 милијарде динара за истраживачке пројекте, што је у односу на 2002. годину, када је тај износ био 250 милиона динара, значајно повећање.
Он је додао да је ове године после ребаланса буџет Министарства за науку и технолошки развој умањен за милијарду динара, и додао да се тренутно траже средства која ће надокнадити тај недостатак.
Ђелић је истакао да ће, и поред тога, до 20. маја бити надокнађени сви заостали трошкови и плате у области науке.
-
Београд, 1. септембар 2024.Кључна улога наше дијаспоре у заступању српских интереса у свету
-
Београд, 31. август 2024.Дачић честитао српским парастонотенисеркама освајање сребрне...
-
Београд, 30. август 2024.Продужен рок важења Посебног колективног уговора за полицијске...
-
Београд, 30. август 2024.Сарадња са УНХЦР на решавању хуманитарних питања
-
Београд, 30. август 2024.Расписан још један јавни конкурс за замену котларница на угаљ и...
-
Београд, 29. август 2024.Економска сарадња Србије и Француске међу главним темама током...
-
Београд, 29. август 2024.Платформа „Пронађи меˮ није активирана у случају нестанка...
-
Београд, 28. август 2024.Безбедност ученика и запослених у школама приоритет у раду...
-
Београд, 28. август 2024.Успешна сарадња МУП-а са бројним телима УН
-
Београд/Пале, 28. август 2024.Република Српска ће увек моћи да рачуна на помоћ и подршку Србије