Према речима Дубајића, од почетка године примљене су 774 замолнице, а од тога је 96 људи организовано враћено, уз пратњу припадника МУП-а, и то из - Швајцарске, Хрватске и Данске, преко Канцеларије за реадмисију на Аеродрому “Никола Тесла”, у Београду.,
Презентујући извештај о активностима Владе, Дубајић је оценио да недостаје новца да би процес реадмисије и реинтеграције повратника био ефикасан, истичући неопходност помоћи међународних донатора.
Подршка земаља из којих се враћају повратници била би значајна за спречавање секундарних миграција, рекао је Дубајић.
Он је истакао да се једна четвртина повратника организовано враћа преко Канцеларије за реадмисију на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду, и предочио да је у плану отварање још две такве канцеларије и неколико транзитних прихватних центара.
На представљању извештаја, као основни проблем реинтеграције повратника наведено је њихово укључивање у локалне средине.
У извештају се наводи да је у првих пет месеци ове године Канцеларија за реадмисију остварила непосредни контакт са укупно 163 депортоване особе, којима је саветовано да се региструју и прибаве лична документа да би остварили своја права у Србији.
Они су, како се наводи у извештају, упућивани на институције и друге државне органе који им могу помоћи у реинтеграцији у друштво.
Према подацима Канцеларије за реадмисију, прошле године у Србију се вратило 586 људи, највише из Немачке и Швајцарске, а међу њима је највише Рома-њих 149.
Споразум о реадмисији Србије и Европске уније ступио је на снагу 1. јануара 2008. године, а Стратегију за реинтеграцију повратника по основу тог споразума Влада Србије је усвојила у фебруару ове године, док је у априлу усвојен Акциони план за спровођење Стратегије.
Споразум о реадмисији један је од услова за долазак на белу шенгенску листу.
Осим са земљама ЕУ, Србија има билатералне споразуме о реадмисији са Хрватском, Босном и Херцеговином, Швајцарском и Канадом.