П:
О:
Читај ми
Ђелић отворио скуп „Значај научне и истраживачке праксе у процесу креирања политика“
Београд,
11. јун 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић отворио је данас скуп под називом „Значај научне и истраживачке праксе у процесу креирања политика“.
Ђелић је на скупу, који је одржан у свечаној сали Филозофског факултета, оценио да је успех примене Стратегије за борбу против сиромаштва одраз веома ретког сусрета науке и политике.
Он је истакао да је Стратегија била успешна због тога што је добро размотрено који су стварни разлози за сиромаштво у друштву, који су механизми којима се против њега може борити и како пратити примену поменутог документа. Према његовим речима, у Стратегији за борбу против сиромаштва сусреле су се наука и политика у смислу онога шта треба да се уради да би ствари кренуле на боље у друштву. Ђелић је навео податак да се приближно 1.920 истраживача бави друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, као и да је у периоду од 2002. до 2008. године држава са 7,2 милијарде динара финансирала те науке. Према његовим речима, Министарство науке тренутно финансира 500 пројеката, а трећина новца је усмерена на пројекте из друштвених наука.
На скупу су представљени основни изазови, могућности и правци за унапређење истраживачке праксе у области друштвених наука, као и могућности за унапређење сарадње између научне и истраживачке заједнице и доносилаца одлука у земљи.
Скуп је организован у оквиру пројекта „Анализа карактеристика сиромаштва у Србији“, који су заједнички реализовали Министарство за науку и технолошки развој, Тим за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Републички завод за статистику.
Он је истакао да је Стратегија била успешна због тога што је добро размотрено који су стварни разлози за сиромаштво у друштву, који су механизми којима се против њега може борити и како пратити примену поменутог документа. Према његовим речима, у Стратегији за борбу против сиромаштва сусреле су се наука и политика у смислу онога шта треба да се уради да би ствари кренуле на боље у друштву. Ђелић је навео податак да се приближно 1.920 истраживача бави друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, као и да је у периоду од 2002. до 2008. године држава са 7,2 милијарде динара финансирала те науке. Према његовим речима, Министарство науке тренутно финансира 500 пројеката, а трећина новца је усмерена на пројекте из друштвених наука.
На скупу су представљени основни изазови, могућности и правци за унапређење истраживачке праксе у области друштвених наука, као и могућности за унапређење сарадње између научне и истраживачке заједнице и доносилаца одлука у земљи.
Скуп је организован у оквиру пројекта „Анализа карактеристика сиромаштва у Србији“, који су заједнички реализовали Министарство за науку и технолошки развој, Тим за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Републички завод за статистику.
-
Београд, 1. септембар 2024.Кључна улога наше дијаспоре у заступању српских интереса у свету
-
Београд, 31. август 2024.Дачић честитао српским парастонотенисеркама освајање сребрне...
-
Београд, 30. август 2024.Продужен рок важења Посебног колективног уговора за полицијске...
-
Београд, 30. август 2024.Сарадња са УНХЦР на решавању хуманитарних питања
-
Београд, 30. август 2024.Расписан још један јавни конкурс за замену котларница на угаљ и...
-
Београд, 29. август 2024.Економска сарадња Србије и Француске међу главним темама током...
-
Београд, 29. август 2024.Платформа „Пронађи меˮ није активирана у случају нестанка...
-
Београд, 28. август 2024.Безбедност ученика и запослених у школама приоритет у раду...
-
Београд, 28. август 2024.Успешна сарадња МУП-а са бројним телима УН
-
Београд/Пале, 28. август 2024.Република Српска ће увек моћи да рачуна на помоћ и подршку Србије