П:
О:
Читај ми
Ђелић отворио скуп „Значај научне и истраживачке праксе у процесу креирања политика“
Београд,
11. јун 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић отворио је данас скуп под називом „Значај научне и истраживачке праксе у процесу креирања политика“.
Ђелић је на скупу, који је одржан у свечаној сали Филозофског факултета, оценио да је успех примене Стратегије за борбу против сиромаштва одраз веома ретког сусрета науке и политике.
Он је истакао да је Стратегија била успешна због тога што је добро размотрено који су стварни разлози за сиромаштво у друштву, који су механизми којима се против њега може борити и како пратити примену поменутог документа. Према његовим речима, у Стратегији за борбу против сиромаштва сусреле су се наука и политика у смислу онога шта треба да се уради да би ствари кренуле на боље у друштву. Ђелић је навео податак да се приближно 1.920 истраживача бави друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, као и да је у периоду од 2002. до 2008. године држава са 7,2 милијарде динара финансирала те науке. Према његовим речима, Министарство науке тренутно финансира 500 пројеката, а трећина новца је усмерена на пројекте из друштвених наука.
На скупу су представљени основни изазови, могућности и правци за унапређење истраживачке праксе у области друштвених наука, као и могућности за унапређење сарадње између научне и истраживачке заједнице и доносилаца одлука у земљи.
Скуп је организован у оквиру пројекта „Анализа карактеристика сиромаштва у Србији“, који су заједнички реализовали Министарство за науку и технолошки развој, Тим за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Републички завод за статистику.
Он је истакао да је Стратегија била успешна због тога што је добро размотрено који су стварни разлози за сиромаштво у друштву, који су механизми којима се против њега може борити и како пратити примену поменутог документа. Према његовим речима, у Стратегији за борбу против сиромаштва сусреле су се наука и политика у смислу онога шта треба да се уради да би ствари кренуле на боље у друштву. Ђелић је навео податак да се приближно 1.920 истраживача бави друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, као и да је у периоду од 2002. до 2008. године држава са 7,2 милијарде динара финансирала те науке. Према његовим речима, Министарство науке тренутно финансира 500 пројеката, а трећина новца је усмерена на пројекте из друштвених наука.
На скупу су представљени основни изазови, могућности и правци за унапређење истраживачке праксе у области друштвених наука, као и могућности за унапређење сарадње између научне и истраживачке заједнице и доносилаца одлука у земљи.
Скуп је организован у оквиру пројекта „Анализа карактеристика сиромаштва у Србији“, који су заједнички реализовали Министарство за науку и технолошки развој, Тим за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Републички завод за статистику.
-
Београд, 24. децембар 2024.Мали честитао Божић верницима који славе по грегоријанском...
-
Гуча, 24. децембар 2024.Котларнице на еколошки прихватљивије енергенте за бољи квалитет...
-
Београд, 24. децембар 2024.Заплењено приближно девет килограма кокаина
-
Краљево, 23. децембар 2024.Превентивно деловање у циљу адекватног одговора на ванредне...
-
Београд, 23. децембар 2024.Подршка Норвешке јачању капацитета МУП-а Србије
-
Београд, 22. децембар 2024.Заплењено 15 килограма кокаина
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу