П:
О:
Читај ми
Оштре казне за распиривање расне, националне и верске мржње
Београд,
11. септембар 2004.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић изјавио је за данашње издање новосадског листа “Дневник” да је Радна група задужена за израду измена Кривичног закона окончала посао и да је сачињен нацрт овог прописа, којим су предвиђене бројне значајне измене. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зоран Стојковић
На питање да ли ће ове измене обухватити и пооштравање казни за међунационалне инциденте, министар је одговорио да “свакако хоће”, али да кључ за решавање овог проблема не лежи у томе:
“И данас, а постојало је и раније, постоји кривично дело распиривања расне, националне и верске мржње, за шта су запрећене и те како оштре казне. Оне су степеноване у зависности од последица које наступе, па је тако максимално могуће да окружни суд одреди затвор од 15 година. Али, није ту проблем, већ у превентиви и спречавању наших политичких лидера да битну, виталну ствар претварају у дневно-политичко питање, које може да им донесе неки политички поен. С таквим стварима не смемо да се играмо. Ваљда једном треба да постанемо држава као и све друге, у којој ће постојати апсолутна сагласност међу странкама о томе шта је ниво државног интереса с којим се не сме играти, без обзира на изборе.
Наша земља је једна од три европске земље које, према казнама предвиђеним у закону, представљају државе с најоштријим казненим системом:
“ Међутим, проблем је у примени поменутих санкција, јер смо баш у том домену на самом дну, као земља с најблажим режимом. То значи да није најважније то што се предвиђају максималне казне, јер када се оне изричу “на минимуму”, добијате благу казнену политику. Значи да, уз уважавање чињенице да судија мора да води рачуна о индивидуалности и да пази на сваки конкретан случај, и у самим судовима мора да се реши ово питање тако што ће се поштовати интенција целог закона, а не само неки сегменти. То значи и да судије морају да обрате пажњу и воде рачуна и о општим одредбама, о томе да ли је у неком случају у питању друштвена опасност, или угрожавање других лица.
Тумачења индивидуалних инцидената:
“Разговарао сам с министром за људска и мањинска права Расимом Љајићем. То су индивидуални инциденти у којима учествује маса момака. Љајић ми је испричао за тучу у којој је један учесник био Муслиман, други Мађар, а трећи Србин. Они су се побили у кафани, а чак и њихови родитељи кажу да је то мангупарија, а не међунационални сукоб“.
Новине у предложеном решењу измена Кривичног закона:
“ У документ су уграђена многа нова кривична дела, од којих су најзначајнија тортура, прање новца, корупција, с тим што се приликом увођења нових норми водило рачуна о поштовању свих европских конвенција из ове области. Значајна новина је и то да ће бити уведена и два нова кривична дела командне одговорности, а реч је о свесном и несвесном извршењу. Већ нам стижу прве примедбе, а неке од оних које је упутио др Војин Димитријевић делују прихватљиво. Уколико бисмо за нехатна извршења оставили врло благу казну, могли бисмо доћи у ситуацију да Хашки трибунал каже да не може да нам уступа предмете, пошто постоји опасност да се многе ствари подведу под нехат“.
“И данас, а постојало је и раније, постоји кривично дело распиривања расне, националне и верске мржње, за шта су запрећене и те како оштре казне. Оне су степеноване у зависности од последица које наступе, па је тако максимално могуће да окружни суд одреди затвор од 15 година. Али, није ту проблем, већ у превентиви и спречавању наших политичких лидера да битну, виталну ствар претварају у дневно-политичко питање, које може да им донесе неки политички поен. С таквим стварима не смемо да се играмо. Ваљда једном треба да постанемо држава као и све друге, у којој ће постојати апсолутна сагласност међу странкама о томе шта је ниво државног интереса с којим се не сме играти, без обзира на изборе.
Наша земља је једна од три европске земље које, према казнама предвиђеним у закону, представљају државе с најоштријим казненим системом:
“ Међутим, проблем је у примени поменутих санкција, јер смо баш у том домену на самом дну, као земља с најблажим режимом. То значи да није најважније то што се предвиђају максималне казне, јер када се оне изричу “на минимуму”, добијате благу казнену политику. Значи да, уз уважавање чињенице да судија мора да води рачуна о индивидуалности и да пази на сваки конкретан случај, и у самим судовима мора да се реши ово питање тако што ће се поштовати интенција целог закона, а не само неки сегменти. То значи и да судије морају да обрате пажњу и воде рачуна и о општим одредбама, о томе да ли је у неком случају у питању друштвена опасност, или угрожавање других лица.
Тумачења индивидуалних инцидената:
“Разговарао сам с министром за људска и мањинска права Расимом Љајићем. То су индивидуални инциденти у којима учествује маса момака. Љајић ми је испричао за тучу у којој је један учесник био Муслиман, други Мађар, а трећи Србин. Они су се побили у кафани, а чак и њихови родитељи кажу да је то мангупарија, а не међунационални сукоб“.
Новине у предложеном решењу измена Кривичног закона:
“ У документ су уграђена многа нова кривична дела, од којих су најзначајнија тортура, прање новца, корупција, с тим што се приликом увођења нових норми водило рачуна о поштовању свих европских конвенција из ове области. Значајна новина је и то да ће бити уведена и два нова кривична дела командне одговорности, а реч је о свесном и несвесном извршењу. Већ нам стижу прве примедбе, а неке од оних које је упутио др Војин Димитријевић делују прихватљиво. Уколико бисмо за нехатна извршења оставили врло благу казну, могли бисмо доћи у ситуацију да Хашки трибунал каже да не може да нам уступа предмете, пошто постоји опасност да се многе ствари подведу под нехат“.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања