П:
О:
Читај ми
Неће бити смањивања плата и пензија и повећавања ПДВ-а
Београд,
22. јун 2009.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да држава неће смањивати плате и пензије нити повећавати порез на додату вредност (ПДВ), већ ће, услед мањка буџетских прихода, повећати буџетски дефицит и смањивати државну администрацију.
Аутор:
Бета
Динкић је на отварању међународне конференције о пословним могућностима у Србији "Примери италијанског бизниса и улога образовања у области менаџмента" на Факултету за банкарство, осигурање и финансије у Београду истакао да би у условима кризе смањење плата и пензија додатно смањило тражњу, док би повећање ПДВ-а значило "испумпавање" ликвидности из привреде.
Према његовим речима, Србија ће у кризним условима повећати буџетски дефицит, односно мало више се задужити и смањити државну администрацију, што значи да неће смањивати плате, већ број запослених.
Он је навео да је Србија много мање задужена од других европских земаља, и указао на то да је просечна задуженост земаља ЕУ 100 одсто бруто домаћег производа (БДП), а буџетски дефицит је шест одсто БДП-а, што је двоструко више од Србије.
Министар економије и регионалног развоја оценио је да је економска криза достигла врхунац крајем првог тромесечја ове године, а да је од тада дошло до стабилизације привреде на нижем нивоу, и истакао да ће за опоравак од кризе бити потребно време, највероватније од четвртог тромесечја ове године.
Он је објаснио да ће последице кризе бити банкрот фирми у реалном сектору, и то углавном у развијеним земљама, тако да ће се индустрија селити у земље са нижим трошковима производње.
У наредним годинама ту видим шансу за Србију, зато ове године треба да смањимо бирократију и задржимо стимулативан порески систем, рекао је Динкић и додао да је "лек за кризу" више кредита из банака да би се повећала тражња и ослобађање потрошача и инвеститора нереалног страха.
Динкић је оценио да ће се Србија извући из кризе "без великих оштећења", при чему ће се део индустрије из западне Европе преселити у нашу земљу у наредних неколико година.
Према његовим речима, директне стране инвестиције значајно доприносе привредном расту земаља које су увозно и извозно зависне као Србија, тако да један долар инвестиција генерише три долара привредног раста, а једно радно место једно до два радна места у домаћој индустрији.
Динкић је навео да је до сада приближно 800 милиона евра италијанских инвестиција ушло у Србију, и додао да је Италија међу првих пет инвеститора у нашу земљу.
Министар економије и регионалног развоја указао је на то да су инвестиције у почетку највише биле у финансијски сектор, тако да сада италијанске банке – Интеза, Уникредит и Финдоместик заузимају 25 одсто српског банкарског тржишта.
Динкић је навео да је "Фијат" повећао капацитет за производњу аутомобила у крагујевачкој "Застави" са 40 на 120 аутомобила дневно, након обуке и унапређења пословних процеса, а очекује се да ће се од септембра ове године производити 200 аутомобила дневно.
Он је истакао да је у целој прошлој години "Застава" произвела 9.800 аутомобила, а у првих осам месеци ове године 20.000 аутомобила, и указао на то да би у 2011. години требало да имамо нов модел произведен у Крагујевцу.
Према његовим речима, Србија ће у кризним условима повећати буџетски дефицит, односно мало више се задужити и смањити државну администрацију, што значи да неће смањивати плате, већ број запослених.
Он је навео да је Србија много мање задужена од других европских земаља, и указао на то да је просечна задуженост земаља ЕУ 100 одсто бруто домаћег производа (БДП), а буџетски дефицит је шест одсто БДП-а, што је двоструко више од Србије.
Министар економије и регионалног развоја оценио је да је економска криза достигла врхунац крајем првог тромесечја ове године, а да је од тада дошло до стабилизације привреде на нижем нивоу, и истакао да ће за опоравак од кризе бити потребно време, највероватније од четвртог тромесечја ове године.
Он је објаснио да ће последице кризе бити банкрот фирми у реалном сектору, и то углавном у развијеним земљама, тако да ће се индустрија селити у земље са нижим трошковима производње.
У наредним годинама ту видим шансу за Србију, зато ове године треба да смањимо бирократију и задржимо стимулативан порески систем, рекао је Динкић и додао да је "лек за кризу" више кредита из банака да би се повећала тражња и ослобађање потрошача и инвеститора нереалног страха.
Динкић је оценио да ће се Србија извући из кризе "без великих оштећења", при чему ће се део индустрије из западне Европе преселити у нашу земљу у наредних неколико година.
Према његовим речима, директне стране инвестиције значајно доприносе привредном расту земаља које су увозно и извозно зависне као Србија, тако да један долар инвестиција генерише три долара привредног раста, а једно радно место једно до два радна места у домаћој индустрији.
Динкић је навео да је до сада приближно 800 милиона евра италијанских инвестиција ушло у Србију, и додао да је Италија међу првих пет инвеститора у нашу земљу.
Министар економије и регионалног развоја указао је на то да су инвестиције у почетку највише биле у финансијски сектор, тако да сада италијанске банке – Интеза, Уникредит и Финдоместик заузимају 25 одсто српског банкарског тржишта.
Динкић је навео да је "Фијат" повећао капацитет за производњу аутомобила у крагујевачкој "Застави" са 40 на 120 аутомобила дневно, након обуке и унапређења пословних процеса, а очекује се да ће се од септембра ове године производити 200 аутомобила дневно.
Он је истакао да је у целој прошлој години "Застава" произвела 9.800 аутомобила, а у првих осам месеци ове године 20.000 аутомобила, и указао на то да би у 2011. години требало да имамо нов модел произведен у Крагујевцу.
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала