Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом годину дана рада Владе, истакао да ће ЕК тај формални предлог упутити на консултације Европском парламенту и Савету министара ЕУ, који би крајем новембра или почетком децембра требало да донесе коначну одлуку и предложи да Србија буде стављена на белу шенген листу од 1. јануара наредне године.
Он је најавио да би на јесен у нашу земљу требало да дође још једна техничка мисија ЕК, која би требало да се увери у то да је Србија посвећена стављању на белу шенген листу, да се закони примењују и да јачају административни капацитети наше земље.
Ђелић је оценио да је то, уз постизање консензуса у парламенту и политичком животу Србије око европских интеграција, најважнији резултат рада ове владе у тој области у протеклих годину дана.
Европска унија је кључни финансијски партнер Србије, а наша земља је једина у региону добила бесповратну буџетску подршку у износу од 100 милиона евра, при чему су европски извори финансирања обезбедили више од 80 одсто средстава за изградњу Коридора 10, нагласио је потпредседник Владе Србије.
Он је најавио да ће и после укидања виза Србија наставити рад на реформама и борби против корупције, организованог криминала и трговине наркотицима како би могла да очува безвизни режим и да једног дана постане део шенгенске зоне.
Ђелић је негирао наводе да ће Влада Србије признати једнострано проглашену независност Косова тако што ће дозволити да визе буду укинуте само грађанима који живе у ужој Србији, а не и Србима у покрајини.
Потпредседник Владе поновио је да Србија ни директно ни индиректно никада неће признати независност Косова, и додао да у шенгенском простору постоје земље које нису признале независност јужне српске покрајине, као што су Шпанија, Грчка и Словачка.
Он је оценио да треба сачекати да се види шта ће ЕК сутра рећи о начину на који ће бити решено питање виза за Србе са Косова, и констатовао да је ова влада за годину дана довела Србију на корак до беле шенген листе.
Ђелић је нагласио да заслуге за то припадају и бившем председнику Владе Србије Војиславу Коштуници и бившем министру унутрашњих послова Драгану Јочићу јер се на укидању виза радило годинама, а и они су у томе учествовали.
Потпредседник Владе похвалио је и рад Скупштине Србије, која је од почетка
године усвојила двоструко више закона него прошле године.
Када је реч о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, Ђелић је навео да ће она бити поднета након формалног ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ.
Конкретан датум, који мора бити договорен са нашим европским колегама, из формалних разлога треба да уследи после примене ССП-а, макар и један дан после, објаснио је потпредседник Владе и подсетио на то да је услов за одмрзавање Споразума пуна сарадња наше земље са Хашким трибуналом.
Он је подсетио и на недавну изјаву главног тужиоца Трибунала Сержа Брамерца да Србија чини све како би ухапсила преосталу двојицу оптужених, Ратка Младића и Горана Хаџића.
Ђелић је у успехе у приближавању ЕУ уврстио и једнострану примену Прелазног трговинског споразума и креирање Националног програма интеграција (НПИ), према којем се домаће законодавство Србије усклађује са правним тековинама ЕУ.
Директор Канцеларије Владе Републике Србије за европске интеграције Милица Делевић рекла је да ће у новом извештају о испуњености циљева из НПИ на првом месту бити Скупштина Србије, која је убрзала активност на усвајању европских закона.