П:
О:
Читај ми
Сива економија чини око 9 одсто бруто домаћег производа
Београд,
15. септембар 2004.
На основу анкете завршних рачуна предузећа у Србији која учествују са 50 одсто у бруто домаћем производу (БДП), удео сиве економије чини око девет одсто БДП, показали су најновији подаци Републичког завода за статистику.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Андра Милојић рекао је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, да је анкетом рађеном за 2001. и 2002. годину утврђено да предузећа у својим завршним рачунима приказују знатно мање стање него што јесте, због чега ће се наредном анкетом обухватити многе за сада необухваћене илегалне делатности, и додао да обрачуном нису обухваћене илегалне активности попут проституције и дроге, а затим и ауторских права и пиратерије.
Он је оценио да ће необухваћена или сива економија након укључивања тих активности у обрачун, износити од 20 до 25 одсто бруто домаћег производа и навео да су све земље кандидати за чланство у Европској унији имале између 15 и 20 одсто удела сиве економије у БДП-у.
Пројекат анализе необухваћене економије радиће се до 2006. године, а Србија ће први пут ове године бити обухваћена том анализом у оквиру студије земаља западног Балкана, рекао је помоћник директора Завода.
Милојић је навео да је удео сиве економије у прерађивачкој индустрији 2001. године износио 4,15 одсто, а 2002. године 3,49 одсто, док је у саобраћају удео 2001. године био један одсто, а у 2002. години 1,22 одсто.
У трговини на велико и мало, удео сиве економије у 2001. години износио је 0,85 процената, а у 2002. години 0,96 одсто, додао је Милојић.
Поређења ради, он је навео да се удео необухваћене економије у земљама Европске уније креће од један до највише четири одсто, изузев у Италији где је тај удео око 15 одсто.
Он је нагласио да ће се удео необухваћене, односно илегалне економије у Србији смањивати како порески систем буде боље функционисао.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Славко Капуран рекао је да су резултати анкете рађене 2003. године на узорку од 4.400 домаћинстава показали да грађани Србије потроше више од 50 одсто својих примања на храну и алкохолна и безалкохолна пића.
Капуран је навео да је анкетом утврђено да домаћинства у Србији укупно месечно издвоје 1.490 динара за хлеб и житарице, у Београду 1.478 динара, централној Србији без Београда 1.521 динар, а у Војводини 1.446 динара.
Просечно се за дуван током месеца по домаћинствима у целој Србији издвоји 745 динара, у Београду 863 динара, централној Србији без Београда 724 динара и у Војводини 687 динара.
На алкохол, углавном пиво, у Србији се месечно троши 199 динара по домаћинству, а у Београду 139 динара, централној Србији без главног града 202 динара и у Војводини 244 динара.
На вино се у Србији потроши 66 динара, у Београду 64 динара, централној Србији без Београда 73 динара и у Војводини 55 динара.
Капуран је навео да се за месо месечно у Србији издвоји 1.846 динара, а у Београду нешто више 2.325 динара, централној Србији без Београда 1.587 динара и у Војводини 1.923 динара.
На телекомуникације (телефон и телеграм) укупно се троши 602 динара, у Београду 906 динара, централној Србији без Београда 502 динара и у Војводини 534 динара.
За културу се у Србији потроши 816 динара, у Београду знатно више 1.387 динара, централној Србији без Београда 608 динара и у Војводини 724 динара.
За образовање, углавном високо, у Србији се троши у просеку 353 динара, у Београду 493 динара, централној Србији без Београда 279 динара и у Војводини 373 динара.
На одела и обућу у Србији се потроши месечно у просеку 1.403 динара, а у Београду мало више, 1.803 динара.
За услуге здравства, у просеку се у Србији потроши 700 динара месечно, а у Београду више од 1.000 динара.
Капуран је изнео и податак да грађани развијених европских земаља за храну издвајају мање од 10 одсто својих примања.
Преузмите документ:
Он је оценио да ће необухваћена или сива економија након укључивања тих активности у обрачун, износити од 20 до 25 одсто бруто домаћег производа и навео да су све земље кандидати за чланство у Европској унији имале између 15 и 20 одсто удела сиве економије у БДП-у.
Пројекат анализе необухваћене економије радиће се до 2006. године, а Србија ће први пут ове године бити обухваћена том анализом у оквиру студије земаља западног Балкана, рекао је помоћник директора Завода.
Милојић је навео да је удео сиве економије у прерађивачкој индустрији 2001. године износио 4,15 одсто, а 2002. године 3,49 одсто, док је у саобраћају удео 2001. године био један одсто, а у 2002. години 1,22 одсто.
У трговини на велико и мало, удео сиве економије у 2001. години износио је 0,85 процената, а у 2002. години 0,96 одсто, додао је Милојић.
Поређења ради, он је навео да се удео необухваћене економије у земљама Европске уније креће од један до највише четири одсто, изузев у Италији где је тај удео око 15 одсто.
Он је нагласио да ће се удео необухваћене, односно илегалне економије у Србији смањивати како порески систем буде боље функционисао.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Славко Капуран рекао је да су резултати анкете рађене 2003. године на узорку од 4.400 домаћинстава показали да грађани Србије потроше више од 50 одсто својих примања на храну и алкохолна и безалкохолна пића.
Капуран је навео да је анкетом утврђено да домаћинства у Србији укупно месечно издвоје 1.490 динара за хлеб и житарице, у Београду 1.478 динара, централној Србији без Београда 1.521 динар, а у Војводини 1.446 динара.
Просечно се за дуван током месеца по домаћинствима у целој Србији издвоји 745 динара, у Београду 863 динара, централној Србији без Београда 724 динара и у Војводини 687 динара.
На алкохол, углавном пиво, у Србији се месечно троши 199 динара по домаћинству, а у Београду 139 динара, централној Србији без главног града 202 динара и у Војводини 244 динара.
На вино се у Србији потроши 66 динара, у Београду 64 динара, централној Србији без Београда 73 динара и у Војводини 55 динара.
Капуран је навео да се за месо месечно у Србији издвоји 1.846 динара, а у Београду нешто више 2.325 динара, централној Србији без Београда 1.587 динара и у Војводини 1.923 динара.
На телекомуникације (телефон и телеграм) укупно се троши 602 динара, у Београду 906 динара, централној Србији без Београда 502 динара и у Војводини 534 динара.
За културу се у Србији потроши 816 динара, у Београду знатно више 1.387 динара, централној Србији без Београда 608 динара и у Војводини 724 динара.
За образовање, углавном високо, у Србији се троши у просеку 353 динара, у Београду 493 динара, централној Србији без Београда 279 динара и у Војводини 373 динара.
На одела и обућу у Србији се потроши месечно у просеку 1.403 динара, а у Београду мало више, 1.803 динара.
За услуге здравства, у просеку се у Србији потроши 700 динара месечно, а у Београду више од 1.000 динара.
Капуран је изнео и податак да грађани развијених европских земаља за храну издвајају мање од 10 одсто својих примања.
Преузмите документ:
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја