Коштуница је навео да је Уредба донета на основу одговарајућих одредби Устава и Закона о заштити права и слобода националних мањина из 2002. године, који је предвиђао да Савезна влада треба да образује савет.
Он је објаснио да ће чланови овог тела бити представници Владе, односно министри из ресора који се баве питањима националних мањина, а то су министри за државну управу и локалну самоуправу, културу, просвету, веру, министар унутрашњих послова и министар правде, при чему је председник Савета председник Владе. Такође, чланови ће бити и председници свих националних савета националних мањина у Србији.
Коштуница је указао на то да су Уредбом предвиђени и начин рада и доношења одлука у овом телу. Према његовим речима, Савет за националне мањине требало би да унапреди националне, верске, језичке и културне посебности свих националних мањина у Србији.
Савет ће се бавити потврђивањем националних симбола, знамења и празника националних мањина, на предлог њихових националних савета, и разматраће нацрте закона и других прописа значајних за остваривање права националних мањина, након чега ће о томе доставити Влади своје мишљење. Једна од његових делатности биће и праћење и разматрање остваривања права националних мањина у Републици, као и стања међунационалних односа.
Председник Владе навео је да ће ово тело предлагати мере за унапређење пуне равноправности припадника националних мањина и разматрати мере које у ту сврху предлажу други органи и тела. Истовремено, пратиће и остваривање сарадње националних савета са надлежним органима, разматрати опште услове за рад националних савета и остваривање међународних обавеза у погледу остваривања права националних мањина.
Говорећи о правном положају националних мањина, Коштуница је рекао да је Влада Србије почела рад на извештају о положају мађарске мањине у Војводини, и изразио очекивање да ће овај документ убрзо бити завршен и спреман за усвајање на наредној седници Владе.
Премијер је изразио и наду да ће тај извештај, разговори и поруке које су послате са министарског састанка у Бриселу, као и конструктивна посета председника Мађарске Ференца Мадла утицати на то да се положај мађарске националне мањине у Војводини унапреди, ексцеси спрече, а њихови починиоци казне.
Коштуница је такође навео да је данас разговарао са министром за просвету и спорт Љиљаном Чолић, која га је, подносећи извештај о раду тог министарства у претходних шест месеци, обавестила о томе да подноси оставку, коју је он прихватио.
Министар за економске односе са иностранством Предраг Бубало оценио је да ће Уредба о ближим условима за закључивање и одобравање уговора о дугорочној производној кооперацији, коју је Влада данас усвојила, утицати на повећање домаћег извоза на светско тржиште.
Он је истакао да се то пре свега односи на произвођаче компоненти за аутомобилску индустрију, али и за тракторску, камионску и електроиндустрију.
Циљ ове уредбе јесте да се кроз ослобађање од царине за количину финалних производа коју увезе, свака страна фирма која има намеру да продаје на нашем тржишту стимулише, а да истовремено и купује прозводе са нашег тржишта, објаснио је Бубало.
Он је закључио да доношење Уредбе представља изузетно велики подстицај за веће укључивање наших привредних субјеката у област производа, пре свега аутомобилске индустрије, због тога што у њој имамо велике шансе и што смо развили кооперантске односе.
Бубало је навео и да је споразум који је 22. јула постигнут између Заставе и Фијата о отпису дуга у износу од 72,5 одсто званично потписан пре два дана, приликом посете државног секретара Италије, када су потписана и друга документа према којима преостали дуг од 27,5 одсто остаје као обавеза коју треба измирити у годину и по дана, али се зато судски спор обуставља до истека тог периода.
Он је истакао да се траже решења да се тај релаксирани дуг што пре реализује, и додао да ће, уз рад на релаксацији питања дугова комплекса Застава, почети и процес приватизације, пре свега преко одређеног броја зависних предузећа.