П:
О:
Читај ми
Србија ће учинити све да очува свој научни потенцијал
Београд,
3. август 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је јуче да је одлазак младих научника у иностранство проблем с којим се Србија суочава, али је поручио да ће наша земља учинити све да очува свој научни потенцијал.
Ђелић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да развијене земље у повећању инвестиција у науку виде могућност изласка из кризе, па би најквалитетнији научници у Србији могли да буду њихова "мета".
Министар је оценио да се морају обезбедити додатна средства јер издвајања из државног буџета за науку нису повећавана у протеклих неколико година и додао да, вероватно, због економске кризе неће значајније расти ни идуће године. Он је рекао да је то министарство преговарало са донаторима и међународним финансијским институцијама како би била надомешћена мала буџетска издвајања и навео да је веома важно то што је Извршни одбор Европске инвестиционе банке одобрио преговоре о зајму у износу од 150 милиона евра за улагање у научну инфраструктуру Србије.
Ђелић је рекао да је у оквиру ИПА програма, а реч је о бесповратним средствима из европског буџета, за програме у 2010. години обезбеђено 25 милиона евра, на шта ће бити придодато још средстава из државног буџета, али и "мобилисано" још неколико међународних финансијских организација и донатора чиме ће се укупно обезбедити приближно 300 милиона евра инвестиција у инфраструктуру науке и технологије у следећих пет година. То ће бити највећи циклус инвестиција у науку у историји Србије, указао је Ђелић и додао да ће износ од 300 милиона евра омогућити да се наша земља, на фокусирани начин, појави на научно-технолошкој мапи Европе. Министар је навео да је планирано да се та средства искористе за изградњу новог кампуса за техничке факултете у Београду, који више немају места за ширење, али и Центра за популаризацију науке и технологије како би се сви основци упознали са науком и технологијом на пријемчив и интерактиван начин. Према његовим речима, средства су намењена и за изградњу инфраструктуре Научно-истраживачке станице "Петница", нови кампус Математичке гимназије, као и за обнову зграда Природно-математичког и Хемијског факултета и изградњу одговарајућег кампуса у домену биомедицине. Ђелић је указао на то да ће се та средства искористити и за изградњу пет преосталих стамбених ламела у новобеоградском блоку 32, као и станова у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, намењених научницима и истраживачима. Он је истакао да је основни циљ Стратегије научног и технолошког развоја Србије да се одређеним акцијама обезбеди да земља у наредних пет година постане држава чија је економија заснована на знању. Да бисмо то постигли, морамо се суочити са неколико веома тешких чињеница – да смо делимично изгубили наш потенцијал у протеклих неколико година, да према међународним мерилима веома мало инвестирамо у науку и да та средства не искоришћавамо на фокусиран начин, навео је Ђелић. Министар је подсетио на то да издвајања за науку у Србији износе 0,3 БДП-а и истакао да српска привреда веома мало инвестира у домену технологије. Ђелић је такође упозорио на то да Србија сама не може да достигне европски и светски врх у домену науке, па се зато морају пронаћи партнери међу домаћим фирмама, али и међународним научним институцијама и технолошким фирмама. Он је рекао да је Стратегијом предвиђено фокусирање на седам научних области –биомедицину, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије, нове материјале и нано науке, заштиту животне средине и климатске промене, као и унапређење доношења државних одлука и афирмацију националног идентитета. Стратегија подразумева и партнерство са водећим технолошким фирмама, које би помогле да научни потенцијал изразимо не само у Србији него и свуда у свету, објаснио је Ђелић и додао да су многе земље схватиле да се мора инвестирати у знање. Када је реч о финансијској подршци талената у Србији и наградама које они добијају, Ђелић је навео да финансијска подршка постоји, али да је много је важније да се успостави систем који ће бити повољно тле за развој наших талената.
Министар је оценио да се морају обезбедити додатна средства јер издвајања из државног буџета за науку нису повећавана у протеклих неколико година и додао да, вероватно, због економске кризе неће значајније расти ни идуће године. Он је рекао да је то министарство преговарало са донаторима и међународним финансијским институцијама како би била надомешћена мала буџетска издвајања и навео да је веома важно то што је Извршни одбор Европске инвестиционе банке одобрио преговоре о зајму у износу од 150 милиона евра за улагање у научну инфраструктуру Србије.
Ђелић је рекао да је у оквиру ИПА програма, а реч је о бесповратним средствима из европског буџета, за програме у 2010. години обезбеђено 25 милиона евра, на шта ће бити придодато још средстава из државног буџета, али и "мобилисано" још неколико међународних финансијских организација и донатора чиме ће се укупно обезбедити приближно 300 милиона евра инвестиција у инфраструктуру науке и технологије у следећих пет година. То ће бити највећи циклус инвестиција у науку у историји Србије, указао је Ђелић и додао да ће износ од 300 милиона евра омогућити да се наша земља, на фокусирани начин, појави на научно-технолошкој мапи Европе. Министар је навео да је планирано да се та средства искористе за изградњу новог кампуса за техничке факултете у Београду, који више немају места за ширење, али и Центра за популаризацију науке и технологије како би се сви основци упознали са науком и технологијом на пријемчив и интерактиван начин. Према његовим речима, средства су намењена и за изградњу инфраструктуре Научно-истраживачке станице "Петница", нови кампус Математичке гимназије, као и за обнову зграда Природно-математичког и Хемијског факултета и изградњу одговарајућег кампуса у домену биомедицине. Ђелић је указао на то да ће се та средства искористити и за изградњу пет преосталих стамбених ламела у новобеоградском блоку 32, као и станова у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, намењених научницима и истраживачима. Он је истакао да је основни циљ Стратегије научног и технолошког развоја Србије да се одређеним акцијама обезбеди да земља у наредних пет година постане држава чија је економија заснована на знању. Да бисмо то постигли, морамо се суочити са неколико веома тешких чињеница – да смо делимично изгубили наш потенцијал у протеклих неколико година, да према међународним мерилима веома мало инвестирамо у науку и да та средства не искоришћавамо на фокусиран начин, навео је Ђелић. Министар је подсетио на то да издвајања за науку у Србији износе 0,3 БДП-а и истакао да српска привреда веома мало инвестира у домену технологије. Ђелић је такође упозорио на то да Србија сама не може да достигне европски и светски врх у домену науке, па се зато морају пронаћи партнери међу домаћим фирмама, али и међународним научним институцијама и технолошким фирмама. Он је рекао да је Стратегијом предвиђено фокусирање на седам научних области –биомедицину, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије, нове материјале и нано науке, заштиту животне средине и климатске промене, као и унапређење доношења државних одлука и афирмацију националног идентитета. Стратегија подразумева и партнерство са водећим технолошким фирмама, које би помогле да научни потенцијал изразимо не само у Србији него и свуда у свету, објаснио је Ђелић и додао да су многе земље схватиле да се мора инвестирати у знање. Када је реч о финансијској подршци талената у Србији и наградама које они добијају, Ђелић је навео да финансијска подршка постоји, али да је много је важније да се успостави систем који ће бити повољно тле за развој наших талената.
-
Београд, 25. децембар 2024.Дачић честитао Божић по грегоријанском календару
-
Београд, 24. децембар 2024.Мали честитао Божић верницима који славе по грегоријанском...
-
Гуча, 24. децембар 2024.Котларнице на еколошки прихватљивије енергенте за бољи квалитет...
-
Београд, 24. децембар 2024.Заплењено приближно девет килограма кокаина
-
Краљево, 23. децембар 2024.Превентивно деловање у циљу адекватног одговора на ванредне...
-
Београд, 23. децембар 2024.Подршка Норвешке јачању капацитета МУП-а Србије
-
Београд, 22. децембар 2024.Заплењено 15 килограма кокаина
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...