Представници Министарства трговине, туризма и услуга разговарали су са делегацијом Савеза за заштиту конкуренције БиХ о начину увођења и спровођења наведених закона, који су предуслов за придруживање Европској унији.
Срећковић је, наводећи да је циљ ових законских решења боље функционисање тржиста, подсетио на то да ће Закон о порезу на додату вредност ступити на снагу 1. јануара следеће године, чиме ће бити потпуно заокружен правни оквир за привреду.
Саветник у Одељењу за антимонополске послове Борис Ленбергер објаснио је да ће у складу са новим законом бити формирана комисија за заштиту конкуренције, која ће у Србији функционисати као потпуно независна организација са јавним овлашћењима.
Комисија ће имати савет који ће доносити одлуке, а њене чланове именоваће овлашћени предлагачи - ректори универзитета у Србији, Високи савет правосуђа, Адвокатска комора, Привредна комора и Влада Србије.
Ленбергер је навео да ће поред Савета функционисати и стручна служба која ће се бавити контролом концентрације, оценом споразума и спречавањем доминантног положаја.
Председник Савета за заштиту конкуренције БиХ Драгиша Станковић рекао је да је овај састанак инициран са циљем да се размене искуства са суседним земљама, јер су све замље региона на почетку примене тих прописа.
На састанку, коме је присуствовао и шеф тима ЕУ за подршку развоју привреде БиХ Иван Панеф, саветници српског Одељења за антимонополске послове навели су неколико случајева из праксе некадашње Савезне антимонополске комисије.
Један од примера односио се на споразум Нафтне индустрије Србије и "Карбондиоксида" из Бечеја, акционарског друштва у страном власништву, којим се НИС обавезао на то да ће у наредних 20 година сировину за производњу течног гаса испоручивати искључиво тој фирми и да неће учествовати у оснивању нових фирми.
Такође, наведен је и пример приватизације млекара у Србији у којима инвестициони фонд Салфорд има 50 одсто тржишног удела што се, по антимонополским критеријумима, сматра превазиђеним максимумом.