Аутор:
Танјуг
Цветковић је на округлом столу Српске асоцијације менаџера под називом "Неликвидност: стварни проблем или добар изговор", који се одржава у хотелу "Хајат", рекао да су неоправдане оптужбе да је држава, нарочито преко својих јавних предузећа, била генератор неликвидности привреде.
Он је навео податак да су потраживања које "Електропривреда Србије” и "Србијагас" имају од средине прошле године до сада била увек значајно већа од обавеза тих јавних предузећа према добављачима.
Према његовим речима, буџетски дефицит је показатељ да је држава испуњавала своје обавезе и више него што је за то имала могућности на основу прикупљених средстава, покушавајући да на тај начин повећа ликвидност привреде.
Председник Владе је рекао да је монетарна политика имала већи простор да утиче на повећање ликвидности предузећа јер је у протеклом периоду инфлација имала мали или скоро никакав раст, а девизни курс је био стабилан.
Продајом државних записа држава такође повећава ликвидност привреде, навео је Цветковић и додао да се продајом хартија од вредности Народне банке Србије (НБС) повлачи новац из оптицаја како би се одржала стабилност девизног курса и спречио раст цена.
Он је навео податак да је средином прошле године продајом репо хартија НБС било повучено 209 милијарди динара, а средином ове године 109 милијарди динара, док је тренутно продајом државних записа прикупљено 80 милијарди динара, при чему је тај новац пласиран привреди у циљу повећања њене ликвидности.
Цветковић је указао на то да је преливање очигледне ликвидности банака у реални сектор, односно у привреду, обављено обезбеђивањем новца из буџета за субвенционисање камата на банкарске кредите за привреду и куповину робе домаћих произвођача.
Председник Владе је у изјави за новинаре након овог скупа изразио очекивање да ће се закони о смањењу броја запослених у државној управи и локалној самоуправи наћи на сутрашњој седници Владе, као и наду да ће са синдикатима бити постигнут договор о том питању.
Он је указао на то да су представници синдиката у понедељак, 5. октобра, доставили своје предлоге Влади, и додао да се из њих може видети да постоје мала неслагања.
Цветковић је подсетио на то да су састанци са представницима синдиката одржани пре седам дана и да су у преговоре, поред њега, били укључени и министар рада и социјалне политике Расим Љајић и потпредседник Владе и министар економије и регионалног Млађан Динкић.
Према његовим речима, реформа у јавном сектору неће бити спроведена на терет привреде, већ ће, напротив, на дугорочни и средњорочни рок економија земље имати користи од тога.
Он је рекао да српска страна у предстојећим разговорима са представницима Међународног монетарног фонда неће понудити повећање пореза на додату вредност.
Цветковић је објаснио да ће стратегија Владе бити да се у прилагођавању захтевима те међународне институције иде на смањење буџетских трошкова, и изразио уверење да ће бити пронађено решење које ће бити задовољавајуће за све, а нарочито за грађане Србије.
Такође, председник Владе је рекао да Србија ове године неће повећати јавни дуг и додао да нису тачне оцене да се тај дуг повећао.
У случају да се догоди лош сценарио, у буџету постоје посебне девизне резерве које су издвојене за то, па нема разлога за забринутост, поручио је премијер и навео да управо резерве које Србија поседује омогућују добијање повољнијих услова од кредитора.
Он је прецизирао да је смањењу јавног дуга допринела и самостална акција Светске банке о ослобађању Србије од враћања дуга јужне покрајине Косова и Метохије у висини од пола милијарде долара.
Цветковић је рекао да се задужења углавном односе на финансирање доспелих дуговања од раније и нагласио да се Србија задужује углавном за инфраструктурне пројекте.
Према његовим речима, држава се задужује не да би будућим генерацијама оставила дугове већ капиталне инвестиције.