П:
О:
Читај ми
У припреми стратегија развоја енергетике до 2015. године
Београд,
25. септембар 2004.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов изјавио је да је у припреми стратегија развоја енергетике Србије до 2015. године, која ће бити заснована углавном на домаћим изворима који могу да обезбеде 55 одсто од укупно потребне енергије.
Наумов је у интервјуу агенцији Бета навео да ће, према стратегији, површински копови у Костолцу и Колубари и убудуће остати центри за снабдевање термоелектрана угљем, али да ће тек на основу процене резерви угља у та два басена бити донета одлука о изградњи још једне термоелектране која би имала снагу до 800 мегавата.
Он је објаснио да ће после усвајања стратегије развоја енергетике, стручне службе Електропривреде Србије (ЕПС) донети одлуку о томе да ли ће нови термокапацитети бити грађени у Обреновцу, или у Лазаревцу.
Наумов је нагласио да то не значи да се Србија одрекла угља са Косова и Метохије, и додао да ће о томе свакако бити говора приликом дефинисања статуса јужне покрајне. Према његовим речима, процењује се да резерве лигнита у покрајини износе између 14 и 16 милијарди тона, чија је вредност већа од 400 милијарди долара.
Министар је навео да сада преостаје да се пронађу средства за инвестиције у износу од око десет милијарди долара која би требало уложити до 2015. године, укључујући ту и издатке за заштиту животне средине. Наумов је потврдио и да је у плану темељна модернизација постојећих рудника подземне експлоатације, којом ће бити обезбеђена већа продуктивност.
Он је објаснио да су ти рудници нашли своје место у енергетској стратегији, и додао да ће нека витална питања око реорганизације бити јасније дефинисана током транзиције. Према његовим речима, ти угљенокопи имају посебан значај због одржавања нивоа запослености, поготово док та подручја не добију и друге привредне објекте.
Наумов је рекао да енергетска стабилност Србије у будућности подразумева и градњу хидроцентрала на Дунаву, Морави и Дрини, док ће приватној иницијативи бити понуђена изградња мини-хидроелектрана, које су такође веома важан енергетски потенцијал.
Министар је указао на то да би после вишегодишњег затишја у градњи енергетских објеката, подухвати који су планирани били замајац машиноградњи, електроиндустрији и грађевинској оперативи.
Он је упозорио на то да би се, изостану ли инвестиције у енергетским гранама, становништво и домаћа привреда у догледно време могли суочити са мањком и угља и електричне енергије.
Према његовим речима, већ сада треба размишљати и о периоду после 2015. године, када би требало пружити шансу и другим изворима енергије, при чему не треба губити из вида ни обновљиве изворе, као што су биомаса, геотермалне воде, ветар и соларна енергија.
Он је указао и на важност убрзаних геолошких истраживања, јер постоје чињенице које потврђују да угља и других минералних сировина има на Пештеру, Црном Врху, као и у Јаран долу.
Наумов је истакао да у развоју енергетике веома специфично место заузимају нафта и природан гас, посебно због неминовног процеса гасификације Србије, и навео да ових енергената нема довољно, нити има наговештаја да би се новим геолошким истраживањима могло доћи до њихових значајнијих налазишта.
Министар је објаснио да је, уколико се држава определи за то да задржи садашњи принцип снабдевања домаћег тржишта увозом сирове нафте (уместо деривата) и њеном прерадом у новосадској и панчевачкој рафинерији, неизбежно инвестирати приближно 300 милиона долара за њихову ревитализацију, јер су обе рафинерије знатно оштећене у током бомбардовања, а истовремено нису добиле ни динара иностраних донација.
Наумов је поновио да Србија у енергетском погледу није богата земља, и истакао да су штедња, рационална потрошња и далеко већа енергетска ефикасност императив, и данас и у будућности. Он је навео да су тим принципима увелико прибегле и развијене земље, још после енергетске кризе 1973. године, и додао да је право време и да у стратегији развоја енергетике Србије потрошња енергије у домаћинствима добије одговарајуће место, с обзиром на то да се у наредним деценијама рачуна на миграције из села у градове.
Он је објаснио да ће после усвајања стратегије развоја енергетике, стручне службе Електропривреде Србије (ЕПС) донети одлуку о томе да ли ће нови термокапацитети бити грађени у Обреновцу, или у Лазаревцу.
Наумов је нагласио да то не значи да се Србија одрекла угља са Косова и Метохије, и додао да ће о томе свакако бити говора приликом дефинисања статуса јужне покрајне. Према његовим речима, процењује се да резерве лигнита у покрајини износе између 14 и 16 милијарди тона, чија је вредност већа од 400 милијарди долара.
Министар је навео да сада преостаје да се пронађу средства за инвестиције у износу од око десет милијарди долара која би требало уложити до 2015. године, укључујући ту и издатке за заштиту животне средине. Наумов је потврдио и да је у плану темељна модернизација постојећих рудника подземне експлоатације, којом ће бити обезбеђена већа продуктивност.
Он је објаснио да су ти рудници нашли своје место у енергетској стратегији, и додао да ће нека витална питања око реорганизације бити јасније дефинисана током транзиције. Према његовим речима, ти угљенокопи имају посебан значај због одржавања нивоа запослености, поготово док та подручја не добију и друге привредне објекте.
Наумов је рекао да енергетска стабилност Србије у будућности подразумева и градњу хидроцентрала на Дунаву, Морави и Дрини, док ће приватној иницијативи бити понуђена изградња мини-хидроелектрана, које су такође веома важан енергетски потенцијал.
Министар је указао на то да би после вишегодишњег затишја у градњи енергетских објеката, подухвати који су планирани били замајац машиноградњи, електроиндустрији и грађевинској оперативи.
Он је упозорио на то да би се, изостану ли инвестиције у енергетским гранама, становништво и домаћа привреда у догледно време могли суочити са мањком и угља и електричне енергије.
Према његовим речима, већ сада треба размишљати и о периоду после 2015. године, када би требало пружити шансу и другим изворима енергије, при чему не треба губити из вида ни обновљиве изворе, као што су биомаса, геотермалне воде, ветар и соларна енергија.
Он је указао и на важност убрзаних геолошких истраживања, јер постоје чињенице које потврђују да угља и других минералних сировина има на Пештеру, Црном Врху, као и у Јаран долу.
Наумов је истакао да у развоју енергетике веома специфично место заузимају нафта и природан гас, посебно због неминовног процеса гасификације Србије, и навео да ових енергената нема довољно, нити има наговештаја да би се новим геолошким истраживањима могло доћи до њихових значајнијих налазишта.
Министар је објаснио да је, уколико се држава определи за то да задржи садашњи принцип снабдевања домаћег тржишта увозом сирове нафте (уместо деривата) и њеном прерадом у новосадској и панчевачкој рафинерији, неизбежно инвестирати приближно 300 милиона долара за њихову ревитализацију, јер су обе рафинерије знатно оштећене у током бомбардовања, а истовремено нису добиле ни динара иностраних донација.
Наумов је поновио да Србија у енергетском погледу није богата земља, и истакао да су штедња, рационална потрошња и далеко већа енергетска ефикасност императив, и данас и у будућности. Он је навео да су тим принципима увелико прибегле и развијене земље, још после енергетске кризе 1973. године, и додао да је право време и да у стратегији развоја енергетике Србије потрошња енергије у домаћинствима добије одговарајуће место, с обзиром на то да се у наредним деценијама рачуна на миграције из села у градове.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања