П:
О:
Читај ми
Докапитализација Комерцијалне банке до краја године
Београд,
14. октобар 2009.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да ће Влада Србије до краја године потписати уговор са Европском банком за обнову и развој и Међународном финансијском корпорацијом о докапитализацији Комерцијалне банке.
Динкић је током сусрета са представницима Америчке привредне коморе у Србији рекао да ће уговор бити вредан 120 милиона евра, и додао да ће Влада Србије у року од три године уплатити одговарајући капитал и тако задржати исти износ акција у поменутој банци.
Он је објаснио да ће Комерцијална банка на овај начин постати још јача, а тренутно је на другом месту на српском тржишту, и прецизирао да ће бити задржана садашња структура власништва, односно да ће остати већински државна банка.
Према његовим речима, од 36 банака колико сада ради у Србији, 22 банке су у већинском власништву страних акционара, док су преостале са мањинским или већинским учешћем државе у њиховом власништву. Министар је указао на то да је држава већински власник у Српској банци, Привредној банци Панчево, Поштанској штедионици, Комерцијалној и Чачанској банци, док мањинске пакете има у три банке - Привредној банци Београд, Јубмес и Агробанци. Када је реч о светској економској кризи, Динкић је оценио да је најгоре време прошло, да ће опоравак бити спор и да ће зависити од опоравка великих економија, као што су економије Италије и Немачке, али и указао на то да више неће бити назадовања. Он је истакао да 2009. није била година инвестиција, али да се сада очекује преусмеравање инвестиција богатих држава ка Србији, и додао да је банкарски систем најстабилнији део српског економског система.
Министар је нагласио да је после прошлогодишњег повлачења средстава грађана из банака дошло до опоравка, и подсетио на то да су прошле године у октобру грађани из банака подигли приближно милијарду евра штедње, што је износило око 16 одсто укупне штедње.
Током ове године у банке је враћено 550 милиона евра и садашња штедња износи 5,35 милијарди евра, прецизирао је Динкић и додао да ће трговински дефицит ове године бити двоструко мањи него 2008. године, док је незапосленост повећана са 14,7 на 16,4 одсто. Он је истакао да се Србија одлучила за смањење јавне потрошње тако што ће смањити администрацију и реформисати јавни сектор, уместо повећања пореза, и најавио такозвану "гиљотину прописа", у оквиру које ће бити укинуто 200 непотребних и штетних процедура, што ће смањити и административне трошкове. Председник Америчке привредне коморе у Србији Скип Борнхитер поздравио је укидање непотребних административних процедура и оценио да ће то допринети ефикаснијем пословању компанија које су инвестирале у Србију.
Према његовим речима, од 36 банака колико сада ради у Србији, 22 банке су у већинском власништву страних акционара, док су преостале са мањинским или већинским учешћем државе у њиховом власништву. Министар је указао на то да је држава већински власник у Српској банци, Привредној банци Панчево, Поштанској штедионици, Комерцијалној и Чачанској банци, док мањинске пакете има у три банке - Привредној банци Београд, Јубмес и Агробанци. Када је реч о светској економској кризи, Динкић је оценио да је најгоре време прошло, да ће опоравак бити спор и да ће зависити од опоравка великих економија, као што су економије Италије и Немачке, али и указао на то да више неће бити назадовања. Он је истакао да 2009. није била година инвестиција, али да се сада очекује преусмеравање инвестиција богатих држава ка Србији, и додао да је банкарски систем најстабилнији део српског економског система.
Министар је нагласио да је после прошлогодишњег повлачења средстава грађана из банака дошло до опоравка, и подсетио на то да су прошле године у октобру грађани из банака подигли приближно милијарду евра штедње, што је износило око 16 одсто укупне штедње.
Током ове године у банке је враћено 550 милиона евра и садашња штедња износи 5,35 милијарди евра, прецизирао је Динкић и додао да ће трговински дефицит ове године бити двоструко мањи него 2008. године, док је незапосленост повећана са 14,7 на 16,4 одсто. Он је истакао да се Србија одлучила за смањење јавне потрошње тако што ће смањити администрацију и реформисати јавни сектор, уместо повећања пореза, и најавио такозвану "гиљотину прописа", у оквиру које ће бити укинуто 200 непотребних и штетних процедура, што ће смањити и административне трошкове. Председник Америчке привредне коморе у Србији Скип Борнхитер поздравио је укидање непотребних административних процедура и оценио да ће то допринети ефикаснијем пословању компанија које су инвестирале у Србију.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто