Ђелић је на састанку српско-руског пословног форума рекао да ће пријем Србије у ЕУ свакако довести до повећања интереса и руских и европских компанија за улагања у Србију.
Према његовим речима, узајамна политичка подршка Србије и Русије готово се подразумева, при чему је наша земља веома захвална на принципијелној подршци Руске Федерације њеном територијалном интегритету и суверенитету.
Ђелић је подсетио на то да је Русија била највећи спољнотрговински партнер Србији у 2008. години, са робном разменом у износу од 2,75 милијарди евра.
Он је указао на то да је у првих осам месеци 2009. године спољнотрговинска размена достигла 1,1 милијарду долара, и да је готово 40 одсто мања него у истом периоду прошле године.
Ђелић је истакао да је Русија инвестицијама у НИС постала највећи појединачни инвеститор у Србију у 2009. години.
Сарадња у сектору енергетике резултирала је јасним стратешким партнерством кроз заједничко предузеће НИС и низ заједничких инфраструктурних пројеката, као што су изградња подземног складишта “Банатски двор”, гасовода "Јужни ток" и повећање капацитета хидроелектране “Ђердап”, објаснио је потпредседник Владе Србије.
Председник Пословног савета за сарадњу са Србијом и потпредседник компаније "Лукоил" Вадим Николајевич Воробјов истакао је да је Србија најзначајнији партнер Русије на Балкану.
Воробјов је прецизирао да је руски бизнис у протеклих пет година директно инвестирао у српску привреду приближно милијарду долара, рекао је Воробјов.
Он је подсетио на то да је 2003. године "Лукоил" купио "Беопетрол", да је “Гаспром” приватизовао НИС, као и да је постигнут договор и о сарадњи "Гаспрома" и "Србијагаса" о изградњи деонице од 400 километара гасовода Јужни ток.
Воробјов је рекао да су српске компаније почеле да улажу у Русију, и да је вредност тих инвестиција 100 милиона долара, и оценио да у времену кризе пажњу треба посветити развоју малих и средњих предузећа.
Према његовим речима, постоји интересовање и за то да српске компаније учествују у изградњи спортских објеката за Олимпијске игре у Сочију.