Ђелић је у изјави за агенцију ФоНет навео да се разматра могућности да се већ на неком од следећих заседања Савета министара Европске уније на дневни ред стави и питање примене Прелазног трговинског споразума.
Он је додао да се у том смислу очекује извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о сарадњи Србије са тим судом, који ће бити објављен после његове посете Београду.
Потпредседник Владе Србије навео је и да ће наша земља бити активна и припремити пројекте како би добила новац из европских фондова који је намењен развоју западног Балкана.
Према његовим речима, фонд од 140 милиона евра бесповратне помоћи одобрила је Европска унија, а милијарду евра некомерцијалних кредита најавиле су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој и Развојна банка Савета Европе.
Ђелић је прецизирао да ће три кључна сектора бити финансирање инфраструктуре, која укључује и социјалну изградњу, енергетска ефикасност и помоћ малим и средњим предузећима, и изразио очекивање да ће споразум о коришћењу тог новца бити потписан 9. децембра на Самиту ЕУ – Западни Балкан.
Ђелић је најавио и да ће у оквиру његовог кабинета бити формиран мултисекторски тим који ће радити на томе да Србија што пре предложи пројекте у домену станоградње, нарочито социјалне, изградње инфраструктуре, развоја иновација и технологија, подршке малим и средњим предузећима и енергетске ефикасности.
Он је данас учествовао и на конференцији "Европски дани развоја, и том приликом изразио уверење да ће се наша земља од јануара наредне године наћи на белој шенген листи.
Ђелић је рекао да Србија, уз консултације са партнерима из ЕУ, планира да поднесе кандидатуру за чланство до краја године, и додао да се очекује да ће наша земља ускладити своје законодавство са европским до краја 2012. године.
Он је поручио да је Србија географски и историјски природни део ЕУ, и изразио наду да ће наша земља постати 30. чланица Уније, после Исланда и Хрватске.
Подсећајући на то да је Холандија једина чланица ЕУ која сматра да Србија није урадила довољно у сарадњи са Хашким трибуналом, потпредседник Владе је рекао да се очекује да ће током новембра Србију посетити министар спољних послова те земље Максим Ферхаген, док ће крајем октобра српски парламентарци посетити своје холандске колеге.
Према његовим речима, током тих састанака биће речи о сарадњи Србије са трибуналом у Хагу и ставу Холандије по том питању.
Нема никакве сумње да Србија ради све што је у њеној моћи да пронађе и испоручи преостала два хашка оптуженика, поновио је Ђелић и изразио очекивање да ће и предстојећа посета главног тужиоца Сержа Брамерца Београду још једном потврдити такво опредељење.
Он је подсетио на то да је прошле недеље Европска комисија, у Извештају о напретку Србије, први пут формално препоручила ступање на снагу Прелазног трговинског споразума, који је најважнији део Споразума о стабилизацији и придруживању.
Надам се да ће Шведска, која председава Европској унији до краја године, имати аргументе и вољу да стави ово питање на агенду предстојећег Савета министара ЕУ у новембру или самита ЕУ у децембру, нагласио је Ђелић.
Говорећи о Косову и Метохији, потпредседник Владе поновио је да је оно по Уставу саставни део Србије и да наша земља никада неће признати његову независност.
Ђелић се током посете Шведској састао и са потпредседником Владе Шведске и министром за предузетништво и енергетику Мауд Олофсон, министром за високо школство и научно истраживање Тобијасом Кранцем и са министром за спољну трговину Евом Бјорлинг.
На завршетку посете, потпредседник Владе је, заједно са министром за културу Шведске Леном Аделсон Лиљерут и амбасадором Србије у Стокхолму Нинославом Стојадиновићем, отворио изложбу фотографија Београда и Стокхолма под називом "Примењена носталгија".