П:
О:
Читај ми
Велике могућности за унапређење привредне сарадње Србије и Алжира
Београд,
9. новембар 2009.
Амбасадор Алжира у Београду Абделкадер Месдоуа изјавио је данас да је привредна сарадња Србије и Алжира на веома ниском нивоу, иако су потенцијали робне размене двеју земаља много већи.
Месдоуа је на презентацији „Алжир – тржиште за српске привреднике“, одржаној у Привредној комори Србије (ПКС), изразио наду да ће састанак мешовите комисије Србије и Алжира, који ће бити одржан 16. и 17. новембра, означити почетак новог јачања билатералних односа.
Он је оценио да ће наступ предузећа из Србије на међународном сајму у Алжиру, у мају 2010. године, након десет година одсуства са те манифестације, помоћи привредној размени двеју земаља.
Говорећи о привреди Алжира, који има више од 35 милиона становника, Месдоуа је нагласио да ће привредни раст те земље у овој години бити три одсто, док Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у 2010. години раст износити девет одсто.
Према његовим речима, подаци Светске трговинске организације показују да је Алжир 2008. године био на 56. месту извозника света, односно на 42. месту светских увозника.
Консултант за тржиште Алжира Агоун Абденоур прецизирао је да укупан увоз у ту земљу износи 45 милијарди долара годишње, док је 2008. године само вредност увоза пољопривредно-прехрамбених производа била приближно осам милијарди долара.
Абденоур је истакао да је пољопривредно-прехрамбени сектор једна од шанси за пласман српских производа на тржиште Алжира, које 70 одсто потребе за храном надокнађује увозом.
Према његовим речима, Алжир је један од највећих светских увозника пшенице, млека у праху, млечних производа и семена, а увози и воће, поврће, кондиторске производе, месо, речну рибу, сокове, мед, као и орашасте плодове.
Он је истакао да би могућност за пласман својих производа имали и српски произвођачи пољопривредних машина, намештаја и дрвне грађе, али и произвођачи грађевинског материјала, као и фармацеутске индустрије, јер је вредност тог тржишта већа од 800 милиона евра годишње, а 80 одсто потреба за лековима подмирује се из увоза.
Абденоур је указао на то да шансу српске привреде представља и петогодишњи развојни програм Алжира до 2013. године, вредан 150 милијарди долара, који се поред изградње милион станова односи и на изградњу десетак брана, аутопута у дужини од 1.200 километара, као и изградњу постројења за дестилацију воде.
Он је оценио да ће наступ предузећа из Србије на међународном сајму у Алжиру, у мају 2010. године, након десет година одсуства са те манифестације, помоћи привредној размени двеју земаља.
Говорећи о привреди Алжира, који има више од 35 милиона становника, Месдоуа је нагласио да ће привредни раст те земље у овој години бити три одсто, док Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у 2010. години раст износити девет одсто.
Према његовим речима, подаци Светске трговинске организације показују да је Алжир 2008. године био на 56. месту извозника света, односно на 42. месту светских увозника.
Консултант за тржиште Алжира Агоун Абденоур прецизирао је да укупан увоз у ту земљу износи 45 милијарди долара годишње, док је 2008. године само вредност увоза пољопривредно-прехрамбених производа била приближно осам милијарди долара.
Абденоур је истакао да је пољопривредно-прехрамбени сектор једна од шанси за пласман српских производа на тржиште Алжира, које 70 одсто потребе за храном надокнађује увозом.
Према његовим речима, Алжир је један од највећих светских увозника пшенице, млека у праху, млечних производа и семена, а увози и воће, поврће, кондиторске производе, месо, речну рибу, сокове, мед, као и орашасте плодове.
Он је истакао да би могућност за пласман својих производа имали и српски произвођачи пољопривредних машина, намештаја и дрвне грађе, али и произвођачи грађевинског материјала, као и фармацеутске индустрије, јер је вредност тог тржишта већа од 800 милиона евра годишње, а 80 одсто потреба за лековима подмирује се из увоза.
Абденоур је указао на то да шансу српске привреде представља и петогодишњи развојни програм Алжира до 2013. године, вредан 150 милијарди долара, који се поред изградње милион станова односи и на изградњу десетак брана, аутопута у дужини од 1.200 километара, као и изградњу постројења за дестилацију воде.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто