П:
О:
Читај ми
Банке да искористе повећану динарску ликвидност за одобравање кредита или куповину државних записа
Београд,
13. новембар 2009.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић изјавио је данас да би било најбоље да банке повећану динарску ликвидност, на основу промене структуре обавезне резерве, искористе за одобравање кредита или куповину државних записа.
Радован Јелашић
Аутор:
Фонет
Јелашић је отварајући изложбу “Век осигурања у Србији – Развој делатности осигурања 1839-1941” истакао да је Монетарни одбор НБС-а данас одлучио да од 18. новембра банкама за пет одсто, са 25 на 20 одсто, смањи издвајања за обавезну резерву обрачунату у домаћој валуту како би се побољшала њихова динарска ликвидност.
Гувернер је објаснио да је на тај начин однос динарског и девизног дела обавезне резерве враћен на ниво из децембра прошле године.
Он је додао да су тада банке имале проблем девизне ликвидности због повлачења штедње услед глобалне финансијске кризе, па је НБС банкама из њихових обавезних резерви вратила 600 до 700 милиона евра, а заузврат повукла динаре у истој противвредности.
Према његовим речима, враћањем девизне штедње у банке стекли су се услови да се сада из банака повуку девизе, а њима врате динари, чиме се јачају девизне резерве земље и динарска ликвидност банака.
Вишак динара банке су у протеклом периоду користиле за куповину трезорских записа, што је најјефтинији начин финансирања буџета, односно задуживања државе, оценио је Јелашић.
Гувернер је додао да се државни записи тренутно продају по годишњој стопи од 11 одсто, док је референтна стопа по којој НБС продаје своје хартије од вредности 10 одсто.
Јелашић је истакао да НБС још није прецизирала са Међународним монетарним фондом (ММФ) да ли ће и када повлачити другу траншу кредитног аранжмана вредног 2,9 милијарди евра.
Он је подсетио на то да је НБС до сада повукла прву траншу у износу од 788 милиона евра кредита који је одобрен у јануару 2009. године, и који би требало да траје до априла 2011. године.
Гувернер је објаснио да Србија на позајмице ММФ-а плаћа годишњу камату од 1,2 до 1,3 одсто, плус једнократну накнаду од 0,5 одсто, а уколико би прешла квоту од 300 одсто, тај новац би враћала са каматом од два одсто.
Јелашић је додао да је износ до сада повучених транши од кредита ММФ-а једнак квоти од 150 одсто.
Гувернер је истакао да је за грађане Србије добра вест да циљ кредитног аранжмана са ММФ-ом није додатно задуживање земље већ одржавање макроекономске стабилности.
Он је потврдио да ће Одбор директора ММФ-а 21. децембра одлучивати о споразуму Мисије ММФ-а и представника Владе Србије и НБС-а поводом друге и треће ревизије актуелног кредитног аранжмана, постигнутог почетком новембра.
Гувернер је објаснио да је на тај начин однос динарског и девизног дела обавезне резерве враћен на ниво из децембра прошле године.
Он је додао да су тада банке имале проблем девизне ликвидности због повлачења штедње услед глобалне финансијске кризе, па је НБС банкама из њихових обавезних резерви вратила 600 до 700 милиона евра, а заузврат повукла динаре у истој противвредности.
Према његовим речима, враћањем девизне штедње у банке стекли су се услови да се сада из банака повуку девизе, а њима врате динари, чиме се јачају девизне резерве земље и динарска ликвидност банака.
Вишак динара банке су у протеклом периоду користиле за куповину трезорских записа, што је најјефтинији начин финансирања буџета, односно задуживања државе, оценио је Јелашић.
Гувернер је додао да се државни записи тренутно продају по годишњој стопи од 11 одсто, док је референтна стопа по којој НБС продаје своје хартије од вредности 10 одсто.
Јелашић је истакао да НБС још није прецизирала са Међународним монетарним фондом (ММФ) да ли ће и када повлачити другу траншу кредитног аранжмана вредног 2,9 милијарди евра.
Он је подсетио на то да је НБС до сада повукла прву траншу у износу од 788 милиона евра кредита који је одобрен у јануару 2009. године, и који би требало да траје до априла 2011. године.
Гувернер је објаснио да Србија на позајмице ММФ-а плаћа годишњу камату од 1,2 до 1,3 одсто, плус једнократну накнаду од 0,5 одсто, а уколико би прешла квоту од 300 одсто, тај новац би враћала са каматом од два одсто.
Јелашић је додао да је износ до сада повучених транши од кредита ММФ-а једнак квоти од 150 одсто.
Гувернер је истакао да је за грађане Србије добра вест да циљ кредитног аранжмана са ММФ-ом није додатно задуживање земље већ одржавање макроекономске стабилности.
Он је потврдио да ће Одбор директора ММФ-а 21. децембра одлучивати о споразуму Мисије ММФ-а и представника Владе Србије и НБС-а поводом друге и треће ревизије актуелног кредитног аранжмана, постигнутог почетком новембра.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто