П:
О:
Читај ми
Подршка Владе домаћим предузећима у наступу на тржиштима бивше СФРЈ
Београд,
30. новембар 2009.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да ће Влада Србије пружити домаћим компанијама политичку и одговарајућу финансијску подршку у наступу на тржиштима земаља бивше Југославије.
Аутор:
Танјуг
Динкић је на скупу "Економска сарадња на простору бивше Југославије" навео податак да је прошле године Србија са тим земљама остварила робну размену од приближно 4,4 милијарде евра.
Према његовим речима, Србија је у 2008. години имала суфицит у трговинској размени са земљама бивше Југославије, при чему је извоз износио 2,8 милијарди евра, а увоз 1,6 милијарди евра. Он је подсетио на то да 37 одсто извоза Србије иде у бивше југословенске републике, док увоз из тих земаља чини 11 одсто укупног српског увоза, и додао да највећи обим трговинске размене наша земља остварује са Босном и Херцеговином.
Динкић је рекао да је трговинска размена са БиХ у прошлој години износила 1,35 милијарди евра, и додао да је на другом месту размена са Црном Гором у износу од милијарду евра, а затим следе Македонија, Словенија и Хрватска.
Највише робе Србија извози у Босну и Херцеговину, из које и највише увози, док је највећи суфицит у трговини са Црном Гором, затим БиХ и Македонијом, а дефицит у трговини имамо са Словенијом и Хрватском, прецизирао је потпредседник Владе. Према његовим речима, осим трговине важан аспект сарадње међу земљама бивше Југославије су инвестиције, којих у Србији има највише из Словеније, међу којима су "Меркатор", "Цимос", "Меркур", "Дрога Колинска", "Горење", као и из Хрватске, из које су у Србију највише инвестирали "Агрокор" и "Нексе група". Он је указао на то да је Србија у земље бивше Југославије инвестирала 1,2 милијарде евра, а највећа је инвестиција "Телекома Србија" у "Телеком Српске", затим инвестиције "Хемофарма", "Делте" и Комерцијалне банке у БиХ, "Делте" и "Телекома" у Црну Гору, док су инвестиције у Словенију и Хрватску знатно мање. Динкић је најавио да ће Влада из буџета подржати стратешку инвестицију Србије у Луку Бар пошто ће бити мањински власник у заједничком предузећу који ће формирати са заинтересованим српским компанијама. Потпредседник Владе је рекао да Србија следеће године преузима председавање ЦЕФТА, при чему ће јој главни циљеви бити либерализација тржишта услуга и тржишта јавних набавки.
Према његовим речима, постоји и шанса за заједнички наступ земаља бивше Југославије на трећим тржиштима у областима као што је наменска индустрија. Истовремено, Динкић је навео да су буџетски приходи Србије од почетка године већи за 0,7 одсто у односу на исти период прошле године, што показује да је Влада повукла добар порез тиме што у овој години није повећавала порезе већ се одлучила на смањење јавне потрошње. Он је указао на то да ће Србија у овој години имати буџетски дефицит од 4,3 одсто бруто домаћег производа, што је нешто ниже од планираног, док ће се у следећој години ићи на консолидовани дефицит од приближно четири одсто БДП-а. Потпредседник Владе је нагласио да је у Србији забележен тренд опоравка БДП-а пошто је у октобру индустријска производња први пут била већа од прошлогодишњег просека за 1,5 одсто, док је 5,8 одсто нижа него у истом месецу прошле године, што је мањи пад него претходних месеци.
Динкић је подсетио на то да је у овој години одобрено приближно милијарду евра субвенционисаних кредита, при чему је из буџета одобрено само 50 милиона евра за субвенционисање каматних стопа.
Представник Светске банке у Србији Марина Вес оценила је да је на простору југоисточне Европе најгори део рецесије већ прошао, али да ће у наредним годинама стопе раста бити ниже, као и проток капитала, док ће инвестиције бити ослабљене. Према њеним речима, успоравање привредног раста имаће трајан утицај на стопу сиромаштва у земљама региона, која ће у наредним година бити 20 одсто већа него што се то раније предвиђало.
Према његовим речима, Србија је у 2008. години имала суфицит у трговинској размени са земљама бивше Југославије, при чему је извоз износио 2,8 милијарди евра, а увоз 1,6 милијарди евра. Он је подсетио на то да 37 одсто извоза Србије иде у бивше југословенске републике, док увоз из тих земаља чини 11 одсто укупног српског увоза, и додао да највећи обим трговинске размене наша земља остварује са Босном и Херцеговином.
Динкић је рекао да је трговинска размена са БиХ у прошлој години износила 1,35 милијарди евра, и додао да је на другом месту размена са Црном Гором у износу од милијарду евра, а затим следе Македонија, Словенија и Хрватска.
Највише робе Србија извози у Босну и Херцеговину, из које и највише увози, док је највећи суфицит у трговини са Црном Гором, затим БиХ и Македонијом, а дефицит у трговини имамо са Словенијом и Хрватском, прецизирао је потпредседник Владе. Према његовим речима, осим трговине важан аспект сарадње међу земљама бивше Југославије су инвестиције, којих у Србији има највише из Словеније, међу којима су "Меркатор", "Цимос", "Меркур", "Дрога Колинска", "Горење", као и из Хрватске, из које су у Србију највише инвестирали "Агрокор" и "Нексе група". Он је указао на то да је Србија у земље бивше Југославије инвестирала 1,2 милијарде евра, а највећа је инвестиција "Телекома Србија" у "Телеком Српске", затим инвестиције "Хемофарма", "Делте" и Комерцијалне банке у БиХ, "Делте" и "Телекома" у Црну Гору, док су инвестиције у Словенију и Хрватску знатно мање. Динкић је најавио да ће Влада из буџета подржати стратешку инвестицију Србије у Луку Бар пошто ће бити мањински власник у заједничком предузећу који ће формирати са заинтересованим српским компанијама. Потпредседник Владе је рекао да Србија следеће године преузима председавање ЦЕФТА, при чему ће јој главни циљеви бити либерализација тржишта услуга и тржишта јавних набавки.
Према његовим речима, постоји и шанса за заједнички наступ земаља бивше Југославије на трећим тржиштима у областима као што је наменска индустрија. Истовремено, Динкић је навео да су буџетски приходи Србије од почетка године већи за 0,7 одсто у односу на исти период прошле године, што показује да је Влада повукла добар порез тиме што у овој години није повећавала порезе већ се одлучила на смањење јавне потрошње. Он је указао на то да ће Србија у овој години имати буџетски дефицит од 4,3 одсто бруто домаћег производа, што је нешто ниже од планираног, док ће се у следећој години ићи на консолидовани дефицит од приближно четири одсто БДП-а. Потпредседник Владе је нагласио да је у Србији забележен тренд опоравка БДП-а пошто је у октобру индустријска производња први пут била већа од прошлогодишњег просека за 1,5 одсто, док је 5,8 одсто нижа него у истом месецу прошле године, што је мањи пад него претходних месеци.
Динкић је подсетио на то да је у овој години одобрено приближно милијарду евра субвенционисаних кредита, при чему је из буџета одобрено само 50 милиона евра за субвенционисање каматних стопа.
Представник Светске банке у Србији Марина Вес оценила је да је на простору југоисточне Европе најгори део рецесије већ прошао, али да ће у наредним годинама стопе раста бити ниже, као и проток капитала, док ће инвестиције бити ослабљене. Према њеним речима, успоравање привредног раста имаће трајан утицај на стопу сиромаштва у земљама региона, која ће у наредним година бити 20 одсто већа него што се то раније предвиђало.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто