Циљ овог програма, који ће трајати пет година, јесте смањење туберкулозе ("ТБЦ") у земљи, а од треће до пете године спровођења пројекта, износи самосталног финансирања лечења биће повећани, како би се смањио износ спољног финансирања, које је потребно за обезбеђивање лекова за пацијенте оболеле од ове болести.
Део пројекта усмерен је на решавање проблема отпорности ТБЦ-а на већи број лекова, због чега ће се посебна пажња посветити бољој дијагнози, праћењу и лечењу ових случајева. Такође, планирано је и унапређење обуке здравствених радника, као и система праћења ТБЦ-а, који би требало да обезбеде трајни приступ квалитетном лечењу за 5.000 већ регистрованих случајева ове болести.
Кампања едукације у области јавног здравља биће усмерена на најшире слојеве становништва, групе изложене ризику, као и здравствене раднике, а водиће се током читавог периода спровођења програма.
Током ранијих деценија, применом мера антитуберкулозне заштите долазило је до сталног смањивања броја болесника, тако да је 1990. године број оболелих од ТБЦ-а износио 41 на 100 хиљада становника. У то време, просечна стопа броја оболелих на Балкану била је 45, а у Европи 27 оболелих на 100 хиљада становника, што је било знатно испод светског просека (155 оболелих на 100 хиљада становника).
У Србији је 2003. године регистровано 3.033 нових случајева оболелих од туберкулозе, односно 37 оболелих на 100 хиљада становника, што и даље представља умерену стопу нових случајева ТБЦ-а у Европи.