Дулић је на седници Скупштине Војводине током расправе о Стратегији водоснабдевања и заштите вода у Војводини навео да се у Србији само седам одсто отпадних индустријских вода пречишћава, док свега 15 одсто канализационих система приликом упуштања отпадних вода користи филтере.
У Војводини је ситуација можда нешто боља, али нам у оба случаја то говори колики је ниво инвестиција потребан у будућности да бисмо поштовали стандарде Европске уније, објаснио је министар.
Он је прецизирао да је реч о милијардама евра и да ће Србија када буде добила статус кандидата за чланство у ЕУ добити и прилику да конкурише за средства из ИПА фондова којима ће бити финансирани пројекти у тој области.
Према његовим речима, сви загађивачи у Србији ће у периоду до 2011. године морати да поштују стандарде о упуштању отпадних вода, при чему ће контроле бити веома ригорозне.
Дулић је указао на то да 92 одсто површинских вода не води порекло из Србије, већ су међународни водотокови, због чега је неопходно да наша земља развије што бољу међународну сарадњу са земљама у окружењу по питању контроле загађивача.
Министар је рекао и да квалитет воде за пиће у Србији није на задовољавајућем нивоу јер је 19 одсто узорака неисправно, од којих је највећи проценат у Војводини, а посебно у Средњем и Северном Банату.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић прецизирао је да у Војводини тренутно има 497 загађивача и 399 водених система, што је недопустива пропорција која у будућности мора да се промени.
Петровић је подсетио на то да је највећи проблем у области водоснабдевања у Војводини висока концентрација арсена у подземним водама, која је посебно изражена у Банату.
Он је рекао да је Стратегијом водоснабдевања у Војводини предвиђено да се у покрајини током наредних 20 година у ову област инвестира укупно 1,43 милијарди евра, како би били достигнути стандарди који важе у ЕУ.