Скуп, који је окупио 150 стручњака из земље и иностранства, организовала је Канцеролошка секција Српског лекарског друштва, у оквиру Центра за континуирану медицинску едукацију, са мотом "Побољшање квалитета живота болесника".
Председавајући симпозијума, Светислав Јелић са Института за онкологију и радиологију Србије истакао је да се код највећег броја болесника у Србији дијагноза поставља касно, што значи да ће се они суочити са мучним симптомима и агресивном антитуморском
терапијом.
У Србији од малигних болести годишње умире 18 хиљада болесника и већина њих пати од јаких болова, гушења, повраћања и мучнине, слабљења апетита и великог губитка телесне масе, рекао је Јелић.
Јорн Херштед из Међународне организације за супортивно лечење у малигним обољењима објаснио је да супортивна терапија, као дисциплина у онкологији, обухвата приступе који су усмерени на то да помогну оболелом и члановима његове породице.
Терапија треба да им помогне да се изборе са симптомима малигне болести, токсичним ефектима њеног лечења и да пацијентима осигура неопходну подршку у решавању психолошких, социјалних, емотивних и духовних проблема са којима су неминовно суочени, рекао је Херштед.
Говорећи о стандардима које за пружање подршке препоручује Европско удружење медицинске онкологије, Натан Черни из Израела истакао је да је циљ супортивне терапије постизање и одржавање најбољег могућег квалитета живота у свим фазама болести - од постављања дијагнозе до рехабилитације после завршеног лечења.
Давид Особа из Канаде нагласио је да концепт квалитета живота у онкологији
подразумева разумевање новонастале ситуације, смањивање страха и емоционалне напетости, повећавање знања о стратегијама борбе за живот уз малигну болест и напоре за друштвену интеграцију пацијента и његове породице.
Снежана Бошњак са Института за онкологију и радиологију Србије навела је да је у овој установи 2002. године основан Одсек за едукацију, у оквиру кога је до сада приближно 3.800 пацијената добило основне информације о болести и њеном лечењу, као и потребну психоемотивну и психосоцијалну подршку.