Аутор:
ФоНет
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић рекао је да до сада нисмо имали закон који је регулисао ову област, а који је важан за процесе који се управо воде за организовани криминал и ратне злочине.
Он је рекао да се први пут законски регулише на која лица се може применити програм заштите, који органи одлучују о томе, које мере заштите се могу предузети, време трајања и могућност да се и после завршетка судског процеса та заштита и даље пружа.
Стојковић је нагласио да је ОЕБС и стручно и материјално помогао приликом израде радне верзије закона.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Црној Гори Мауруцио Масари казао је да је ОЕБС помогао при изради овог закона који је важан да би се могли процесуирати процеси за ратне злочине и организовани криминал, према међународним стандардима.
Доцент Правног факултета у Београду Горан Илић, који је био члан комисије Министарства правде која је урадила радну верзију закона, учесницима је представио садржину тог прописа.
Према решењу радне верзије, програмом заштите могу бити обухваћени осумњичени, окривљени, сведок-сарадник, сведок, оштећени, вештак и стручно лице. Програм заштите се спроводи због њиховог давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку за кривична дела против уставног уређења и безбедности, против човечности и међународног права и организованог криминала.
Надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник судског већа може по службеној дужности или на предлог учесника у поступку предложити комисији за спровођење програма заштите да се неко лице укључи у програм заштите.
Одлуку о спровођењу, продужењу или престанку програма заштите доноси комисија за спровођење програма заштите, коју сачињавају судија Врховног суда Србије, заменик републичког јавног тужиоца и руководилац Јединице за заштиту.
Једница за заштиту је специјализована организована јединица Министарства унутрашњих послова која спроводи програм заштите.
Радном верзијом закона предвиђено је да се програмом заштите примењују мере - физичка заштита личности и имовине, промена пребивалишта или премештање у другу затворску установу, прикривање идентитета и података о власништву (подразумева привремену измену података у личним исправама и исправа о власништву заштићеног лица) и промена идентитета.
Експерт Европола Роберто ди Легамија оценио је да је радна верзија закона у складу са међународним и европским стандардима у тој области.
Он сматра да би ова заштита сведока требала да се примени када се друге мере покажу неадекватним. Када је у питању пресељење сведока и његове породице у другу средину, Ди Легамија је указао да би то требало учинити што пре уз адекватан избор нове средине, као и да Европол код пресељења у иностранство примењује регионалну сарадњу.
Скуп, на коме су учествовали бројни представници правосуђа, организовало је Министарство правде Владе Републике Србије и Мисија ОЕБС-а у СЦГ.