Мешање државе у привреду:
- Услови потпуне конкуренције, по правилу, као резултат имају најниже цене и најбољи асортиман понуде робе. Циљ Владе је да створи јаке домаће трговинске ланце, због тога што се преко њих продаје роба домаћег порекла. То је и разлог због којег је Министарство за трговину, туризам и услуге покренуло акцију "Купујмо домаће", а само јаки домаћи ланци могу да заштите националну производњу. Држава, међутим, не може да се меша ни на један начин, јер нема и не треба да има било каква овлашћења како у трговинском сектору, тако у привреди у целини. Све треба препустити искључиво домаћим фирмама, које морају саме да се организују и саме да се штите. Влада је тренутно једино заинтересована за формирање јаког националног конзорцијума који ће изаћи са понудом да преузме акције запослених, онако како је то урадио словеначки Меркатор. Држава не може да откупљује акције и позајмљује новац фирмама, а не може ни да их организује, јер то не би била добра порука за земље Европске уније и страни капитал. Влада може, само у начелу, да подржи одлуке које донесу домаћа предузећа.
Најава формирања два конзорцијума - Ц маркета и Привредне коморе Србије:
- Два недавно формирана јака конзорцијума јесу контра понуда Меркатору. Али, и понуда Меркатора је сасвим легитимна, у складу са законом и тржишним правилима игре. Држава има око 14 одсто акција, она може на неки начин да се укључи као партнер у ту утакмицу, али је најважније да држава не буде арбитар, јер је нама приоритет да у нашу земљу уђе страни капитал који ће омогућити формирање страних ланаца и хипермаркета. Као што је јавности познато, Метро ће већ следеће године отворити своје продавнице у нашој земљи. Они су само чекали фискализацију и Закон о порезу на додату вредност. И у том случају, као и у случају Меркатора, 70 одсто робе мора бити домаћег порекла. То је уједно стратегија Владе Србије и важиће за све који буду улагали у нашу привреду.
Реципроцитет у тржишној привреди:
- У тржишној привреди не постоји прави реципроцитет. Реципроцитет је ставка из прошлих времена. Не можемо да захтевамо реципроцитет кад је, примера ради, Метро у питању, јер нисмо у стању да направимо један добар трговински ланац у коме бисмо продавали конкурентну робу у Француској, Немачкој и Великој Британији. То за сада није реално. У овом моменту, једино имамо уговор са Русима, који прецизира изградњу руске трговинске куће у Београду и изградњу српске трговинске куће у Москви. Чак смо добили понуду да у Москви купимо земљиште без лицитације, што је за нас, морате признати, велика олакшица.
Планови Владе Србије за домаћи туризам:
- На жалост, у Србији нема довољно свести о томе колико је туризам уопште исплатив. Туризам би требало да нам буде једна од најважнијих извозних грана у земљи. Ове године за тај ресор издвојено је 70 милиона динара за субвенције и 70 милиона за промоцију туристичке привреде. То је скоро ништа. Према предлогу новог закона о туризму, за ту привредну грану планирано је 500 милиона динара. Наша идеја је да највећи део тих средстава поверимо Фонду за развој, или некој банци путем јавног конкурса, која би преко кредита подстицала развој туризма.
Предлог закона о туризму:
- О Предлогу закона о туризму посланици ће највероватније расправљати овог месеца. Једна од новина која је предвиђена овим законом односи се на туристичку накнаду, која представља једну врсту туристичке ренте од које ће 80 одсто средстава ићи општинама, а преосталих 20 одсто ће се сливати у Фонд за развој. Та средства биће коришћена за рекламне материјале, пропаганду, промоцију. Ефекти тог закона, међутим, биће видљиви тек крајем 2005. године због креирања низа пратећих докумената којима ће бити дефинисана туристичка накнада чија ће висина зависити од тога којој туристичкој регији припада. Тако ће у туристичке регије првог ранга бити уврштен Копаоник и Златибор, за које ће важити посебне цене. Још једна новина у предложеном закону је и боравишна такса. Будућност је у рукама приватног сектора. Нема туризма без приватног сектора и јефтиних кредита. Странци су за сада заинтересовани да улажу у Копаоник, у локације око Дунава, а интересују их и бање у Србији. Због тога је у припреми састанак са представницима Агенције за приватизацију и Министарства за привреду, како бисмо убрзали приватизацију хотела у бањама. Инсистираћемо на томе да приватници задрже досадашњу намену хотела у наредних 10 година и ураде бизнис план. Убрзаћемо и приватизацију неких београдских хотела. Примера ради, Акор је заинтересован за хотеле Метропол и Москва. Поред овога, до краја године требало би да ступи на снагу и Закон о јавним скијалиштима и Закон о бањама.
Неспоразуми на релацији Удружење туристичких агенција-Министарство за туризам:
- Несугласице нису тако велике каквим их Удружење приказује. Последњих дана имали смо више састанака и ствари су се после случаја Фантазија турса умногоме промениле. Највећи проблем је био нови Предлог закона о туризму. Наиме, нису им одговарале казнене одредбе, међу којима су, осим новчаних, предвиђене и казне одузимања лиценце за рад након два пута поновљеног истог прекршаја. Како би се ствари средиле до краја, ускоро ћемо заказати саветовање са туристичким организацијама на коме ћемо разговарати о предложеном закону и "спорним" одредбама.
Корекција цена нафтних деривата:
- Влада Србије неће преиспитивати цену нафте у наредне две недеље. Али, уколико НИС, уз садашње цене, буде на губитку или, у најгорем случају, дође до несташице, Влада Србије ће морати да реагује и поново преиспита цену нафте иако је корекцију радила крајем августа. Нафта ће, такође, поскупети и у случају новог повећања цене нафте у свету. Нажалост, ако дође до поскупљења нафте, неминовна је и инфлација већа од 10 одсто на годишњем нивоу колико је планирала Влада. Уколико бисмо стварно кориговали цену нафте, онда бисмо пробили инфлацију од 10 одсто. На крају крајева, инфлација од 10 одсто није свето писмо, то је само један од циљева Владе.
Интерес прерађивача нафте и државе:
- НИС мора, најпре, да реши проблеме које има са приватним снабдевачима и предузме низ мера, попут рационализације и смањења трошкова у интерној економији. Влада је, за сада, донела одлуку о интервентном увозу мазута. Надам се да ће се на томе завршити када је у питању увоз.