П:
О:
Читај ми
Усвајање новог програма субвенционисаних кредита за привреду и грађане
Београд,
13. јануар 2010.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Небојша Ћирић најавио је данас да ће Влада на сутрашњој седници усвојити програм субвенционисаних кредита за привреду и грађане у 2010. години.
Александар Јовић и Небојша Ћирић
Ћирић је на конференцији за новинаре, посвећеној Програму мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе, прецизирао да ће држава кроз тај програм у овој години издвојити три милијарде и 535 милиона динара.
Државни секретар је објаснио да би захваљујући тим средствима банке требало да пласирају субвенционисане кредите привреди и грађанима у вредности од приближно 90 милијарди динара.
Он је указао на то да је држава у 2009. години за привреду и грађане преко банака обезбедила кредите у износу од приближно 1,1 милијарду евра, тако што је субвенционисала камате са укупно 55 милиона евра.
Ћирић је нагласио да је програм мера за 2009. годину показао добре резултате у борби против рецесије, при чему је пад привредне активности заустављен.
Он је објаснио да је програм у већем делу остао исти као и претходне године, и додао да су највеће новине везане за дугорочне кредите за инвестиције, где је предвиђено да се они одобравају са или без гаранције Фонда за развој.
Ћирић је подсетио на то да је у 2009. години одобрено свега 12 кредита за инвестиције у износу од 2,4 милиона евра, и указао на то да је одобравање тих кредита било компликованије, јер су грађани морали да обезбеде хипотеку и за Фонд за развој и за пословну банку да би добили зајам.
Државни секретар је навео да је процедура сада поједностављена јер је иста као и за одобравање кредита за ликвидност.
Према његовим речима, максимални износи кредита за инвестиције ће износити за предузетничку радњу до 30.000 евра, за мало предузеће до 200.000 евра, за средње предузеће до 1,5 милиона евра, а за велико предузеће максимално четири милиона евра.
Код ових кредита држава ће субвенционисати каматну стопу са 3,5 одсто годишње, истакао је Ћирић и најавио наставак одобравање кредита за ликвидност у динарима и са валутном клаузулом.
Државни секретар је нагласио да криза у Србији још није прошла, али да ће ова година бити лакша него претходна, и додао да ће програм субвенционисаних кредита бити спровођен све док за тим има потребе.
Директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита Александар Јовић истакао је да је у последња три месеца прошле године, откад се примењује Уредба о субвенционисању стамбених кредита, одобрено 897 кредита и издвојено 750 милиона динара.
Јовић је прецизирао да је висина просечно одобреног кредита износила 38.000 евра, а од укупно одобрених кредита више од 40 одсто одобрено је у Београду, 26 одсто у Војводини и 32 одсто у јужној и централној Србији.
Он је навео да је висина кредита која је одобравана у Београду износила приближно 46.000 евра, и оценио да је ова уредба дала добре резултате јер је и више од 45 милиона евра пласирано у грађевинску индустрију.
Велике су повољности и тешко да ћемо у скорије време имати овако повољне стамбене кредите, оценио је Јовић и поручио грађанима који немају решено стамбено питање да конкуришу за кредите.
Он је подсетио на то да држава за одобрене стамбене кредите плаћа камату у прве три и последњих пет година отплате кредита и нагласио да су процене да композитна каматна стопа коју ће плаћати грађани неће прећи 2,5 одсто.
Јовић је прецизирао да је за ову годину обезбеђено две милијарде динара за наставак Програма субвенционисаних кредита за новоградњу.
Државни секретар је објаснио да би захваљујући тим средствима банке требало да пласирају субвенционисане кредите привреди и грађанима у вредности од приближно 90 милијарди динара.
Он је указао на то да је држава у 2009. години за привреду и грађане преко банака обезбедила кредите у износу од приближно 1,1 милијарду евра, тако што је субвенционисала камате са укупно 55 милиона евра.
Ћирић је нагласио да је програм мера за 2009. годину показао добре резултате у борби против рецесије, при чему је пад привредне активности заустављен.
Он је објаснио да је програм у већем делу остао исти као и претходне године, и додао да су највеће новине везане за дугорочне кредите за инвестиције, где је предвиђено да се они одобравају са или без гаранције Фонда за развој.
Ћирић је подсетио на то да је у 2009. години одобрено свега 12 кредита за инвестиције у износу од 2,4 милиона евра, и указао на то да је одобравање тих кредита било компликованије, јер су грађани морали да обезбеде хипотеку и за Фонд за развој и за пословну банку да би добили зајам.
Државни секретар је навео да је процедура сада поједностављена јер је иста као и за одобравање кредита за ликвидност.
Према његовим речима, максимални износи кредита за инвестиције ће износити за предузетничку радњу до 30.000 евра, за мало предузеће до 200.000 евра, за средње предузеће до 1,5 милиона евра, а за велико предузеће максимално четири милиона евра.
Код ових кредита држава ће субвенционисати каматну стопу са 3,5 одсто годишње, истакао је Ћирић и најавио наставак одобравање кредита за ликвидност у динарима и са валутном клаузулом.
Државни секретар је нагласио да криза у Србији још није прошла, али да ће ова година бити лакша него претходна, и додао да ће програм субвенционисаних кредита бити спровођен све док за тим има потребе.
Директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита Александар Јовић истакао је да је у последња три месеца прошле године, откад се примењује Уредба о субвенционисању стамбених кредита, одобрено 897 кредита и издвојено 750 милиона динара.
Јовић је прецизирао да је висина просечно одобреног кредита износила 38.000 евра, а од укупно одобрених кредита више од 40 одсто одобрено је у Београду, 26 одсто у Војводини и 32 одсто у јужној и централној Србији.
Он је навео да је висина кредита која је одобравана у Београду износила приближно 46.000 евра, и оценио да је ова уредба дала добре резултате јер је и више од 45 милиона евра пласирано у грађевинску индустрију.
Велике су повољности и тешко да ћемо у скорије време имати овако повољне стамбене кредите, оценио је Јовић и поручио грађанима који немају решено стамбено питање да конкуришу за кредите.
Он је подсетио на то да држава за одобрене стамбене кредите плаћа камату у прве три и последњих пет година отплате кредита и нагласио да су процене да композитна каматна стопа коју ће плаћати грађани неће прећи 2,5 одсто.
Јовић је прецизирао да је за ову годину обезбеђено две милијарде динара за наставак Програма субвенционисаних кредита за новоградњу.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто