П:
О:
Читај ми
До краја недеље завршетак консултација о закону о раду
Београд,
6. октобар 2004.
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику у Влади Републике Србије Слободан Лаловић најавио је данас да ће до краја ове недеље Влада завршити консултације око Нацрта закона о раду, после чега би овај документ требало да буде изнет на усвајање на седници Владе.
Лаловић је на конференцији за новинаре навео да је за нашу земљу од виталног значаја да ратификује ревидирану економско-социјалну повељу ЕУ до марта 2005. године, што је обавеза коју је Србија преузела као члан Савета Европе.
Према његовим речима, ратификовање поменуте повеље, у којој су тачно набројана права која морају да постоје у законодавству како би оно било усклађено са стандардима ЕУ, један је од битних услова за даље кретање наше земље према Европи.
Наш циљ је да у закон о раду буде унето девет или више права, што је минимум од 16 која су наведена у ревидираној економско-социјалној повељи ЕУ, истакао је Лаловић.
Заменик министра Љиљана Милосављевић навела је да је у штампи било различитих мишљења о појединим законским решењима у Нацрту закона о раду. Она је, коментаришући написе о томе да су Унија послодаваца Србије и Црне Горе, као и неки страни инвеститори, оспоравали поједина решења у њему, истакла да је Нацрт добио подршку сва три релевантна синдиката Србије, Удружења послодаваца Србије, и, што је најзначајније, Међународне организације рада.
Када смо Нацрт закона послали Међународној организацији рада да би нам дали своје мишљење, одговорено нам је да је Нацрт закона о раду "суштински много бољи од сада важећег Закона", објаснила је Милосављевић.
Она је негирала примедбе појединаца да поменути нацрт спречава улагање страних инвеститора у Србији.
Овај нацрт ствара услове за флексибилније облике рада, као и за брже запошљавање, и усклађује се са директивама Европске уније и другим стандардима међународних организација рада, истакла је Милосављевић.
Према њеним речима, Нацрт закона о раду у складу је са најзначајнијим директивама Европске уније, као што су питање исплате потраживања радника у случају стечаја, права радника при промени послодавца, регулисање права радника у случају дискриминације код запошљавања, као и заштите права радника у случају вишка запослених.
Милосављевић је истакла да је током израде Нацрта закона о раду испоштована препорука Европске уније која је намењена државама чланицама ЕУ, а то је да се предузму све мере како би се запосленима омогућило да учествују у добити предузећа у којем раде, било у новцу, било индивидуално или колективно, кроз акције предузећа, или на било који други начин.
Жеља Министарства за рад била је да ту препоруку на неки начин уградимо у наше законодавство, али постоје оспоравања око те одредбе, и за сада ова препорука биће само могућност, односно ствар договора послодавца и запослених, објаснила је заменик министра за рад.
Она је додала да Нацрт закона о раду, у складу са конвенцијом Међународне организације рада, предвиђа могућност радника да у случају добијања отказа да изјаву да ли је крив, или није, и објаснила да је ствар послодавца да у складу са том изјавом, оцени да ли је било повреде радне обавезе.
Помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику Живка Ђурић известила је новинаре о налазу Сектора инспекције рада Министарства приликом контроле радно-правних односа у јавним предузећима.
Сектор инспекције рада је у претходна четири месеца предузео опсежне мере инспекцијског надзора над спровођењем радно-правних односа, са становишта радних односа и заштите на раду у јавним предузећима чији је оснивач држава.
Контрола је спроведена у свих девет државних предузећа (ЕПС, НИС "Југопетрол", ЈАТ, Аеродром Београд, Србијашуме, Србијаводе, РТС, ПТТ и Телеком Србије), а, према најавама Сектора за инспекцију рада, у наредном периоду биће контролисана јавна предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе.
Резултати контроле показали су да је стање алармантно, објаснила је помоћник министра, и истакла да је пронађен велики број случајева кршења прописа када је реч о радним односима и заштити на раду.
У појединим јавним предузећима постоји нека врста ”радно-правног хаоса” када се ради о спровођењу Закона о раду и других прописа, истакла је Ђурић.
Установили смо да у готово свим јавним предузећима чији је оснивач држава постоје огромне неправилности при примени Закона о раду, као и сви облици кршења одредби, дакле, и типични и атипични облици рада на црно, истакла је она.
Према њеним речима, било је случајева где не постоје закључени уговори о раду, а реч је о систематизованим радним местима, као и случајеви ангажовања лица на раду где су закључени уговори о раду, а да притом места уопште нису систематизована.
Такође, постоји и велики број случајева неправилног коришћења института Уговора о повременом и привременом вршењу послова, као и Уговора о делу.
Најалармантија ситуација је у Електроприреди Србије (ЕПС), нарочито у њеним организационим јединицама, јер ово предузеће има 21 такву јединицу, у којима су установљене велике неправилности када је реч о раду на црно, али и када је у питању систем заштите на раду, истакла је помоћник министра.
Како је објаснила, у организационој јединици ЕПС-а у Ужицу, откривена је 1.381 особа која ради по Уговору о привременом и повременом вршењу послова на систематизованим радним местима.
Сектор инспекције рада предузео је мере које има на располагању, а о неправилностима код заштите на раду обавештене су друге, одговарајуће инспекције.
Према њеним речима, Радио-телевизија Србије има огроман број уговора о делу за послове који су систематизовани, много уговора о повременом и привременом вршењу послова, као и велики број уговора о коришћењу радне снаге преко омладинских задруга.
Она је истакла да је у РТС-у откривено 300 особа које су више пута закључивале уговоре о делу, и то за послове из делатности предузећа. Истовремено, откривено је 1.050 особа које су више пута закључиле уговор о ауторском и извођачком делу, као и 900 особа која раде за РТС преко тзв. услужних предузећа "Врачар" и "Дедиње".
Помоћник министра истакла је да је оваква ситуација у РТС-у стварана последњих 15 година, и да се не може приписати новом менаџменту ове куће.
На Аеродрому Београд такође је изузетно тешка ситуација јер је откривен велики број случајева рада на црно, и типичних и атипичних, објаснила је помоћник министра.
Инспекција рада има право да предузме три ствари у оваквим случајевима - да донесе решење о налагању мера, решење о отклањању недостатака и да изрекне забрану обављања делатности.
Помоћник министра објаснила је да је, када су у питању јавна предузећа, реч о предузећима од посебног интереса, и да Инспекција рада није могла донети решење о забрани делатности, али је наложено отклањање недостатака. Остављен је дужи рок менаџменту јавних предузећа да отклоне недостатке на које смо указали, а с обзиром на то да ништа од тога није урађено, одлучили смо да поднесемо Захтев за покретање прекршајног поступка против менаџмента свих јавних предузећа.
Ђурић је најавила интензивирање кампање контроле рада на црно у Србији и Београду, чији је циљ да послодавци са особама које раде на црно закључе Уговор о раду.
Помоћник министра истакла је да је Сектор инспекције рада остварио значајне ефекте када је у питању сузбијање рада на црно. У протеклих шест месеци на фактичком раду на црно затечене су 42.072 особе, а после решења о налагању мера инспектора рада, број особа са којима су закључени уговори о раду, износи 25.261, што значи да је око 60 одсто људи који су радили на црно засновало радни однос.
Према њеним речима, у Београду је још већи број особа које су засновале радни однос након интервенције Сектора инспекције рада, и он износи око 75 одсто, односно затечено је 7.616 особа на раду на црно, а затим је, по надзору инспекције рада, заснован радни однос са 5.045 особа.
Према његовим речима, ратификовање поменуте повеље, у којој су тачно набројана права која морају да постоје у законодавству како би оно било усклађено са стандардима ЕУ, један је од битних услова за даље кретање наше земље према Европи.
Наш циљ је да у закон о раду буде унето девет или више права, што је минимум од 16 која су наведена у ревидираној економско-социјалној повељи ЕУ, истакао је Лаловић.
Заменик министра Љиљана Милосављевић навела је да је у штампи било различитих мишљења о појединим законским решењима у Нацрту закона о раду. Она је, коментаришући написе о томе да су Унија послодаваца Србије и Црне Горе, као и неки страни инвеститори, оспоравали поједина решења у њему, истакла да је Нацрт добио подршку сва три релевантна синдиката Србије, Удружења послодаваца Србије, и, што је најзначајније, Међународне организације рада.
Када смо Нацрт закона послали Међународној организацији рада да би нам дали своје мишљење, одговорено нам је да је Нацрт закона о раду "суштински много бољи од сада важећег Закона", објаснила је Милосављевић.
Она је негирала примедбе појединаца да поменути нацрт спречава улагање страних инвеститора у Србији.
Овај нацрт ствара услове за флексибилније облике рада, као и за брже запошљавање, и усклађује се са директивама Европске уније и другим стандардима међународних организација рада, истакла је Милосављевић.
Према њеним речима, Нацрт закона о раду у складу је са најзначајнијим директивама Европске уније, као што су питање исплате потраживања радника у случају стечаја, права радника при промени послодавца, регулисање права радника у случају дискриминације код запошљавања, као и заштите права радника у случају вишка запослених.
Милосављевић је истакла да је током израде Нацрта закона о раду испоштована препорука Европске уније која је намењена државама чланицама ЕУ, а то је да се предузму све мере како би се запосленима омогућило да учествују у добити предузећа у којем раде, било у новцу, било индивидуално или колективно, кроз акције предузећа, или на било који други начин.
Жеља Министарства за рад била је да ту препоруку на неки начин уградимо у наше законодавство, али постоје оспоравања око те одредбе, и за сада ова препорука биће само могућност, односно ствар договора послодавца и запослених, објаснила је заменик министра за рад.
Она је додала да Нацрт закона о раду, у складу са конвенцијом Међународне организације рада, предвиђа могућност радника да у случају добијања отказа да изјаву да ли је крив, или није, и објаснила да је ствар послодавца да у складу са том изјавом, оцени да ли је било повреде радне обавезе.
Помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику Живка Ђурић известила је новинаре о налазу Сектора инспекције рада Министарства приликом контроле радно-правних односа у јавним предузећима.
Сектор инспекције рада је у претходна четири месеца предузео опсежне мере инспекцијског надзора над спровођењем радно-правних односа, са становишта радних односа и заштите на раду у јавним предузећима чији је оснивач држава.
Контрола је спроведена у свих девет државних предузећа (ЕПС, НИС "Југопетрол", ЈАТ, Аеродром Београд, Србијашуме, Србијаводе, РТС, ПТТ и Телеком Србије), а, према најавама Сектора за инспекцију рада, у наредном периоду биће контролисана јавна предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе.
Резултати контроле показали су да је стање алармантно, објаснила је помоћник министра, и истакла да је пронађен велики број случајева кршења прописа када је реч о радним односима и заштити на раду.
У појединим јавним предузећима постоји нека врста ”радно-правног хаоса” када се ради о спровођењу Закона о раду и других прописа, истакла је Ђурић.
Установили смо да у готово свим јавним предузећима чији је оснивач држава постоје огромне неправилности при примени Закона о раду, као и сви облици кршења одредби, дакле, и типични и атипични облици рада на црно, истакла је она.
Према њеним речима, било је случајева где не постоје закључени уговори о раду, а реч је о систематизованим радним местима, као и случајеви ангажовања лица на раду где су закључени уговори о раду, а да притом места уопште нису систематизована.
Такође, постоји и велики број случајева неправилног коришћења института Уговора о повременом и привременом вршењу послова, као и Уговора о делу.
Најалармантија ситуација је у Електроприреди Србије (ЕПС), нарочито у њеним организационим јединицама, јер ово предузеће има 21 такву јединицу, у којима су установљене велике неправилности када је реч о раду на црно, али и када је у питању систем заштите на раду, истакла је помоћник министра.
Како је објаснила, у организационој јединици ЕПС-а у Ужицу, откривена је 1.381 особа која ради по Уговору о привременом и повременом вршењу послова на систематизованим радним местима.
Сектор инспекције рада предузео је мере које има на располагању, а о неправилностима код заштите на раду обавештене су друге, одговарајуће инспекције.
Према њеним речима, Радио-телевизија Србије има огроман број уговора о делу за послове који су систематизовани, много уговора о повременом и привременом вршењу послова, као и велики број уговора о коришћењу радне снаге преко омладинских задруга.
Она је истакла да је у РТС-у откривено 300 особа које су више пута закључивале уговоре о делу, и то за послове из делатности предузећа. Истовремено, откривено је 1.050 особа које су више пута закључиле уговор о ауторском и извођачком делу, као и 900 особа која раде за РТС преко тзв. услужних предузећа "Врачар" и "Дедиње".
Помоћник министра истакла је да је оваква ситуација у РТС-у стварана последњих 15 година, и да се не може приписати новом менаџменту ове куће.
На Аеродрому Београд такође је изузетно тешка ситуација јер је откривен велики број случајева рада на црно, и типичних и атипичних, објаснила је помоћник министра.
Инспекција рада има право да предузме три ствари у оваквим случајевима - да донесе решење о налагању мера, решење о отклањању недостатака и да изрекне забрану обављања делатности.
Помоћник министра објаснила је да је, када су у питању јавна предузећа, реч о предузећима од посебног интереса, и да Инспекција рада није могла донети решење о забрани делатности, али је наложено отклањање недостатака. Остављен је дужи рок менаџменту јавних предузећа да отклоне недостатке на које смо указали, а с обзиром на то да ништа од тога није урађено, одлучили смо да поднесемо Захтев за покретање прекршајног поступка против менаџмента свих јавних предузећа.
Ђурић је најавила интензивирање кампање контроле рада на црно у Србији и Београду, чији је циљ да послодавци са особама које раде на црно закључе Уговор о раду.
Помоћник министра истакла је да је Сектор инспекције рада остварио значајне ефекте када је у питању сузбијање рада на црно. У протеклих шест месеци на фактичком раду на црно затечене су 42.072 особе, а после решења о налагању мера инспектора рада, број особа са којима су закључени уговори о раду, износи 25.261, што значи да је око 60 одсто људи који су радили на црно засновало радни однос.
Према њеним речима, у Београду је још већи број особа које су засновале радни однос након интервенције Сектора инспекције рада, и он износи око 75 одсто, односно затечено је 7.616 особа на раду на црно, а затим је, по надзору инспекције рада, заснован радни однос са 5.045 особа.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја