П:
О:
Читај ми
Додељене награде за најбољи медијски прилог о европским интеграцијама у 2009. години
Београд,
15. јануар 2010.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије доделила је данас награде за најбољи медијски прилог о европским интеграцијама у 2009. години.
Небојша Величковић и Милица Делевић
Награде су уручили директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер и председник извршног одбора Ерсте банке Славко Царић.
Делевић је новинару НТВ из Ниша Небојши Величковићу уручила награду за најбољи прилог у локалним медијима на тему локалног омбудсмана у том граду и његове улоге у развоју локалне самоуправе и заштите права грађана.
За најбољи текст у штампаним медијима награђен је новинар агенције Бета Мирјана Пантић, која је писала о томе како мали, породични приватни предузетници у пољопривреди уводе европске стандарде и сертификате у производњу парадајза.
Делевић је новинару НТВ из Ниша Небојши Величковићу уручила награду за најбољи прилог у локалним медијима на тему локалног омбудсмана у том граду и његове улоге у развоју локалне самоуправе и заштите права грађана.
За најбољи текст у штампаним медијима награђен је новинар агенције Бета Мирјана Пантић, која је писала о томе како мали, породични приватни предузетници у пољопривреди уводе европске стандарде и сертификате у производњу парадајза.
Иван Јовановић и Венсан Дежер
Дежер је новинару Радио Београда Ивану Јовановићу уручио награду за најбољи радијски прилог емитован у централној информативној емисији на тему сертификације домаћих пољопривредних производа како би изашли на тржиште ЕУ, али и да би квалитет хране за домаће потрошаче био бољи.
Такође, Дежер је уручио и награду за најбољи телевизијски прилог новинару продукцијске групе “Мрежа” Александри Крстић.
Крстић је успостављање Канцеларије Скупштине Србије за комуникацију са грађанима упоредила са позитивним искуствима која ова вишедеценијска пракса доноси и грађанима и њиховим изабраним представницима у многим европским земљама.
Председник извршног одбора Ерсте банке Славко Царић уручио је новинару Радио Зрењанина Аранки Молнар награду за најбољи прилог на тему малих и средњих предузећа.
Молнар је писала на тему гринфилд инвестиција као подстицаја за локални развој и запослење, при чему је њен прилог био и једини пристигао на конкурс на језику мањине.
Делевић је изразила задовољство великим одзивом новинара и указала на значај квалитетног информисања јавности о европским интеграцијама како би став грађана о значају и подршци европском путу Србије био заснован на адекватним информацијама.
Дежер је указао на то да су на конкурс пристигли радови који обрађују различите теме, и истакао да је то само назнака мноштва тема које ће тек бити отворене у даљем току европских интеграција Србије.
Он је изразио задовољство због спремности новинара да одговоре тим изазовима, и додао да ће, што Србија буде ближе ЕУ, и очекивања грађана од медија бити све већа.
Награђени новинари боравиће од 26. до 31. јануара у студијској посети Бриселу и Стразбуру, где ће имати прилику да се сусретну са представницима Европске комисије задуженим за проширење и информисање и са колегама, новинарима како би се успоставила и унапредила међусобна професионална сарадња.
Након доделе награда Делевић је представила резултате истраживања јавног мњења “Европска оријентација грађана Србије – трендови” из децембра 2009. године.
Она је прецизирала да би 65 одсто грађана Србије у овом тренутку подржало улазак земље у ЕУ, и оценила да је приметно обновљен “еврооптимизам” грађана, за шта су заслужни резултати које је држава направила на плану европских интеграција.
Такође, Делевић је указала на то да је подршка повећана за четири одсто у односу на резултате истраживања које је спроведено у мају 2009. године.
Грађани од ЕУ очекују бољу будућност за младе (54 одсто), могућност путовања унутар ЕУ (39 одсто), веће могућности запошљавања (37 одсто), као и могућност да стање у Србији буде уређено (29 одсто), прецизирала је Делевић.
Према њеним речима, испитаници узраста од 18 до 29 година у много већем проценту би подржали чланство ЕУ на потенцијалном референдуму, за шта се изјаснило 78 одсто младих.
Делевић је указала на то да 64 одсто младих у знатно већој мери очекују и личну корист од прикључивања ЕУ, наспрам 49 одсто, колико износи подршка укупне анкетиране популације.
Она је оценила да су млади знатно опстимистичнији и у очекивању опште користи од прикључења ЕУ – њих 71 одсто, док је у случају укупна популације то 61 одсто.
Грађани су оценили да брзина којом се Србија креће ка ЕУ на скали од један до седам износи 3,4, што је најбрже од када се истраживање спроводи. Анкетирани грађани и даље би желели да интеграције иду брже, и то брзином од 4,7.
Делевић је нагласила да 72 одсто грађана сматра да би реформе које су започете требало спроводити и да оне нису једино услов за улазак у ЕУ већ и за стварање боље државе.
Као најзначајније реформе грађани издвајају борбу против корупције – 87 одсто, реформу правосуђа – 68 одсто, здравственог система – 45, као и реформу у области заштите потрошача – 44 одсто и система образовања – 29 одсто, истакла је она.
Упитани да оцене значај визне либерализације 70 одсто грађана сматра да је стављање Србије на белу шенгенску листу изузетно значајно, а исто толико грађана сматра да је за Србију од великог значаја примена европских стандарда у свакодневном животу.
Делевић је указала на то да визна либерализација за 57 одсто испитаних значи осећај да могу слободно да путују чак и ако ту могућност неће искористити у скорој будућности, 47 одсто у томе види лакше туристичко путовање, док 43 одсто грађана Србије визну либерализацију везује за осећај достојанства и самопоштовања.
Истраживање се позабавило и питањем тренутка када би Србија требало да постане кандидат за чланство у ЕУ, па 30 одсто грађана сматра да ће се то десити у току 2011. године, док 28 одсто грађана сматра да ће то бити до краја ове године.
Она је истакла да је интересантно то што је у мају 2009. године, када су грађани упитани када очекују да Србија буде стављена на белу шенген листу, само њих 17 одсто очекивало да то буде до краја године, док је 27 одсто било уверено да ће визна либерализација бити остварена тек ове, а 20 одсто 2011. године.
Такође, Дежер је уручио и награду за најбољи телевизијски прилог новинару продукцијске групе “Мрежа” Александри Крстић.
Крстић је успостављање Канцеларије Скупштине Србије за комуникацију са грађанима упоредила са позитивним искуствима која ова вишедеценијска пракса доноси и грађанима и њиховим изабраним представницима у многим европским земљама.
Председник извршног одбора Ерсте банке Славко Царић уручио је новинару Радио Зрењанина Аранки Молнар награду за најбољи прилог на тему малих и средњих предузећа.
Молнар је писала на тему гринфилд инвестиција као подстицаја за локални развој и запослење, при чему је њен прилог био и једини пристигао на конкурс на језику мањине.
Делевић је изразила задовољство великим одзивом новинара и указала на значај квалитетног информисања јавности о европским интеграцијама како би став грађана о значају и подршци европском путу Србије био заснован на адекватним информацијама.
Дежер је указао на то да су на конкурс пристигли радови који обрађују различите теме, и истакао да је то само назнака мноштва тема које ће тек бити отворене у даљем току европских интеграција Србије.
Он је изразио задовољство због спремности новинара да одговоре тим изазовима, и додао да ће, што Србија буде ближе ЕУ, и очекивања грађана од медија бити све већа.
Награђени новинари боравиће од 26. до 31. јануара у студијској посети Бриселу и Стразбуру, где ће имати прилику да се сусретну са представницима Европске комисије задуженим за проширење и информисање и са колегама, новинарима како би се успоставила и унапредила међусобна професионална сарадња.
Након доделе награда Делевић је представила резултате истраживања јавног мњења “Европска оријентација грађана Србије – трендови” из децембра 2009. године.
Она је прецизирала да би 65 одсто грађана Србије у овом тренутку подржало улазак земље у ЕУ, и оценила да је приметно обновљен “еврооптимизам” грађана, за шта су заслужни резултати које је држава направила на плану европских интеграција.
Такође, Делевић је указала на то да је подршка повећана за четири одсто у односу на резултате истраживања које је спроведено у мају 2009. године.
Грађани од ЕУ очекују бољу будућност за младе (54 одсто), могућност путовања унутар ЕУ (39 одсто), веће могућности запошљавања (37 одсто), као и могућност да стање у Србији буде уређено (29 одсто), прецизирала је Делевић.
Према њеним речима, испитаници узраста од 18 до 29 година у много већем проценту би подржали чланство ЕУ на потенцијалном референдуму, за шта се изјаснило 78 одсто младих.
Делевић је указала на то да 64 одсто младих у знатно већој мери очекују и личну корист од прикључивања ЕУ, наспрам 49 одсто, колико износи подршка укупне анкетиране популације.
Она је оценила да су млади знатно опстимистичнији и у очекивању опште користи од прикључења ЕУ – њих 71 одсто, док је у случају укупна популације то 61 одсто.
Грађани су оценили да брзина којом се Србија креће ка ЕУ на скали од један до седам износи 3,4, што је најбрже од када се истраживање спроводи. Анкетирани грађани и даље би желели да интеграције иду брже, и то брзином од 4,7.
Делевић је нагласила да 72 одсто грађана сматра да би реформе које су започете требало спроводити и да оне нису једино услов за улазак у ЕУ већ и за стварање боље државе.
Као најзначајније реформе грађани издвајају борбу против корупције – 87 одсто, реформу правосуђа – 68 одсто, здравственог система – 45, као и реформу у области заштите потрошача – 44 одсто и система образовања – 29 одсто, истакла је она.
Упитани да оцене значај визне либерализације 70 одсто грађана сматра да је стављање Србије на белу шенгенску листу изузетно значајно, а исто толико грађана сматра да је за Србију од великог значаја примена европских стандарда у свакодневном животу.
Делевић је указала на то да визна либерализација за 57 одсто испитаних значи осећај да могу слободно да путују чак и ако ту могућност неће искористити у скорој будућности, 47 одсто у томе види лакше туристичко путовање, док 43 одсто грађана Србије визну либерализацију везује за осећај достојанства и самопоштовања.
Истраживање се позабавило и питањем тренутка када би Србија требало да постане кандидат за чланство у ЕУ, па 30 одсто грађана сматра да ће се то десити у току 2011. године, док 28 одсто грађана сматра да ће то бити до краја ове године.
Она је истакла да је интересантно то што је у мају 2009. године, када су грађани упитани када очекују да Србија буде стављена на белу шенген листу, само њих 17 одсто очекивало да то буде до краја године, док је 27 одсто било уверено да ће визна либерализација бити остварена тек ове, а 20 одсто 2011. године.
-
Београд/Солун, 28. септембар 2024.Обележена 106-годишњица пробоја Солунског фронта
-
Косељева, 28. септембар 2024.Додатна финансијска подршка државе пољопривредним...
-
Београд, 28. септембар 2024.Промоција породичних вредности у општинама широм Србије
-
Београд, 28. септембар 2024.Неопходно стати на пут сваком виду дигиталног насиља
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Успостављени дипломатски односи између Србије и Маршалових...
-
Београд/Бањалука, 27. септембар 2024.Сарадња Србије и РС у области трансфузијске и трансплантационе...
-
Београд/Мостар, 27. септембар 2024.Делегација Министарства спољних послова у посети Мостару
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Потврђена историјска блискост српског и јеврејског народа
-
Сомбор/Ваљево/Лесковац, 27. септембар 2024.Одржане свечаности полагања заклетве у Сомбору, Ваљеву и...
-
Сремска Митровица, 27. септембар 2024.Подршка произвођачима традиционалних рукотворина и локалним...