Епидемиолог Института за заштиту здравља Србије Данијела Симић рекла је да је у Србији без Косова од 1984. до 2003. године регистровано 1.807 особа инфицираних ХИВ вирусом, од којих је 66 одсто већ оболело од сиде, док је 845 људи умрло од те болести.
Она је навела да две трећине регистрованих у Србији чине мушкарци, и објаснила да нарочито забрињава чињеница да је у 2003. години половина особа за свој ХИВ статус сазнала тек када је болест била у поодмаклом стадијуму АИДС-а.
Највећи број инфицираних ХИВ-ом припада узрасту од 30 до 39 година старости, прецизирала је она и додала да се у узрасту испод 15 година инфекција ретко појављује, и да износи 3,4 одсто.
Симић је оценила да је епидемиолошка ситуација у Србији, када је ХИВ/АИДС у питању, неповољна јер је број инфицираних вирусом и оболелих у порасту.
Према њеним речима, стручњаци Светске здравствене организације предвиђају да ће број оболелих од сиде до 2010. године достићи цифру од 45 милиона новоинфицираних у свету, али се верује да би глобалном акцијом превенције та бројка могла бити смањена на 28 милиона.
Епидемиолог Института за заштиту здравља у Крагујевцу Весна Пантовић навела је да је од 1987. до 2003. године на подручју Шумадије регистровано 29 лица са ХИВ/АИДС-ом. Од тог броја 23 је оболело, шест лица било је ХИВ позитивно, а у међувремену је 13 људи умрло.
Представници здравствених и локалних институција, као и невладиних организација у Крагујевцу, закључили су током дискусије о Нацрту стратегије за борбу против ХИВ/АИДС-а да би било неопходно посветити већу пажњу превенцији болести и едукацији кроз школски систем.
Истовремено, постигнута је и сагласност о томе да би требало омогућити здравственим установама у унутрашњости да лече оболеле и указано на то да посебно треба радити на превазилажењу проблема дискриминације здравствених радника према оболелим пацијентима.