Коштуница је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе, подсетио на то да овај план, који је 29. априла једногласно усвојен у Скупштини Србије, обавезује Владу и друге државне органе у Републици Србији да у вођењу политике и вршењу других законом утврђених надлежности у односу на покрајину полазе од овог документа.
Председник Владе рекао је да је на седници одржаној 29. јула Влада поднела писмени извештај о спровођењу Плана, у коме се, поред осталог, истиче да би излажење Срба на Косову и Метохији на изборе, у ситуацији каква је била до 29. јула, значило фактичко поништење Плана и одустајање од активности усмерених на заштиту безбедности Срба и остваривање услова за повратак прогнаних у покрајину.
Он је нагласио да у низу активности које су уследиле, а у којима је такође било речи о спровођењу Плана, није било значајнијег помака када се ради о давању институционалних гаранција за Србе и друге неалбанце у покрајини, али да је на неким састанцима утврђено да би план међународне заједнице за Косово и Метохију требало проширити Планом Владе Србије (састанак Контакт групе 29. септембра у Њујорку и проширени састанак Контакт групе у Бечу на коме су учествовали и представници УНМИК-а, прелазних институција на Косову, косовских Срба и чланова кабинета председника Републике и Владе).
Поводом Предлога ребаланса буџета, који је усвојен на данашњој седници Владе, министар финансија Млађан Динкић оценио је да ће ово бити један од ретких примера у јавним финансијама да се током године врши ребаланс буџета на ниже. Он је додао да је циљ смањења јавне потрошње давање већег простора приватним инвестицијама, учвршћивање макроекономске стабилности и смањење спољнотрговинског дефицита.
Према његовим речима, ребалансом буџета планирани су приходи у износу од 329,3 милијарде динара, што је ниво који је предвиђен и оригиналним Законом о буџету.
Овогодишњи расходи износиће укупно 362 милијарде динара, дефицит је пројектован на ниво од 32,7 милијарди динара, а тај износ значи и отплату Лондонском клубу поверилаца на основу аранжмана отписа 62 одсто дуга или 1,7милијарди долара, која је планирана до краја октобра (дефицит без отплате Лондонском клубу износио би око 30 милијарди).
У односу на прошлу годину када је дефицит износио око четири одсто бруто друштвеног производа, ове године он ће износити око 2,2 одсто БДП, рекао је Динкић. Министар је навео да је најважнији извор за покривање дефицита нето домаће финансирање у износу од 18,3 милијарде динара, које укључује приходе од приватизације из претходне године (око 10 милијарди динара), издавање хартија од вредности и кредите пословних банака.
Други важан извор за покривање буџетског дефицита представљају кредити и донације који су планирани на износ од 8,9 милијарди динара, као и приходи од приватизације планирани на износ од 5,5 милијарди динара за ову годину, истакао је министар.
Доласком министра за економске односе са иностранством Предрага Бубала на место координатора Министарства привреде, приватизација је оживела, истакао је Динкић уз напомену да је до краја године планирано још 170 аукцијских продаја и расписивање 15 тендера, тако да се очекују приватизациони приходи и виши од планираних, али ће се један део тих средстава сачувати као облик резерве за финансирање дефицита у 2005. години.
У ребалансу буџета повећани су расходи за пензије (три милијарде динара), земљорадничке пензије (3,3 милијарде) и накнаде за незапослене (две милијарде). Трансфери у фондовима обавезног социјалног осигурања, који чине највећу ставку у овогодишњем буџету, укупно су повећани за 8,4 милијарде динара и износиће 88 милијарди динара. Од других расхода, у ребаланс су унети отплата Лондонском клубу поверилаца, као и сервисирање старе девизне штедње у износу од 600 милиона динара, навео је Динкић.
Министар је рекао да су смањени трансфери државној заједници (шест милијарди динара), при чему је највеће смањење код трансфера за Војску од 5,65 милијарди динара, али ће то ипак омогућити повећање плата у Војсци за 8,5 одсто. Према његовим речима, смањени су и расходи за зграде и грађевинске објекте у различитим секторима (пет милијарди), машине и опрему у различитим министарствима (милијарда динара),
као и субвенције финансијским и нефинансијским институцијама (укупно смањене за 4,8 милијарди).
Он је нагласио да су повећана и допунска средства локалној самоуправи (375 милиона динара), као и АП Војводина (420 милиона динара), а укључена су и додатна средства за финансирање пројеката на југу Србије који се изводе заједно са међународним организацијама.
Динкић је саопштио да је Влада на данашњој седници, на иницијативу Министарства за економске односе са иностранством, донела нову одлуку о увозу половних моторних возила према којој је дозвољен увоз моторних возила која нису старија од три године, чији мотор испуњава стандард ЕУРО-3 и која нису хаварисана. Циљ ове одлуке је да се смањи удар на спољнотрговински биланс земље, да се појача сигурност на путевима и смањи загађење животне средине, истакао је Динкић.
Министар правде Зоран Стојковић указао је на то да ће Предлог закона о извршном поступку, који је усвојен на седници Владе, омогућити знатно бољу заштиту права поверилаца и оних чија су права повређена. Према његовим речима, овај закон је добио апсолутну сагласност Савета Европе и њихових експерата, а од изузетног је значаја за привреду и поспешивање инвестирања у нашу земљу.
Доношење Предлога закона о малолетничкој делинквенцији било је неопходно због тога што је последњих година она у порасту, а досадашњи закони нису омогућавали праву заштиту малолетника и њихову ресоцијализацију, рекао је министар Стојковић.
Он је нагласио да је закон припремљен уз помоћ Уједињених нација и Шведске и да садржи три сегмента - превентиву да деца не дођу на суд, судски поступак који треба боље да их заштити и извршење санкција у циљу потпуне ресоцијализације.
Према његовим речима, предложени закон садржи и део који се односи на помоћ деци по изласку са издржавања кривичних санкција и предвиђа далеко бољи рад центара за социјални рад, као и неке обавезе родитеља.