П:
О:
Читај ми
Инвестиције у енергетску инфраструктуру улагање у будућност
Београд/Будимпешта,
24. фебруар 2010.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да инвестиције у енергетску инфраструктуру представљају улагање у будући развој земаља региона које на европском путу морају да ухвате корак са напредним економијама и грађанима обезбеде виши ниво стабилности и животног стандарда.
Аутор:
Фонет
Цветковић је на Самиту о енергетској безбедности у Будимпешти, који је окупио премијере земаља централне, источне и југоисточне Европе, истакао да је тај регион важан енергетски чвор и транзитни правац снабдевања енергентима из Русије и централне Азије.
У том смислу, морамо да уложимо заједничке напоре да се у што краћем року реализују планирани транзитни пројекти, који ће обезбедити стабилно снабдевање Европе енергентима, као и диверсификацију извора, рута и тржишта енергената, оценио је председник Владе. Он је нагласио да је приоритет Србије реализација пројекта "Јужни ток", који треба да обезбеди значајне количине природног гаса за тржиште Европе, и додао да ће тај гасовод, који има европски значај, утицати на енергетску безбедност, стварање ефикасније енергетске мреже, привредну активност и регионално повезивање.
Истовремено, отворени смо за учешће и у другим пројектима који имају за циљ јачање безбедности енергетског снабдевања, ширење транспортно-складишних капацитета и регионално мрежно повезивање, поручио је Цветковић. Према његовим речима, Србија већ чини озбиљне напоре на унапређивању законске регулативе, усвајању европских стандарда и развоју енергетских капацитета који би били од регионалног и европског значаја. Председник Владе је указао на то да инвестиције у реконструкцију енергетских капацитета на годишњем нивоу износе приближно милијарду евра, и изразио очекивање да ће се овај износ повећавати у наредних пет година. Он је подсетио на то да је Србија започела и инвестиције у нове производне капацитете електричне енергије, које укључују изградњу две термоелектране на лигнит и једне гасне електране, укупног инсталисаног капацитета од 1.750 МWh, што представља приближно 20 одсто укупног производног капацитета наше земље. Цветковић је рекао да Србија улаже и максималне напоре да промовише производњу електричне енергије из обновљивих извора, и да је започела коришћење преосталог хидропотенцијала, нарочито реке Дрине, чији се капацитет процењује на приближно 1.000 МWh, са средњом годишњом производњом од 3.800 GWh. Председник Владе је истакао да је Србија усвојила програм подршке производњи енергије из обновљивих извора, посебно ветра, воде или биомасе, који би требало да привуче значајне инвестиције. Према његовим речима, сви пројекти реализоваће се искључиво кроз већинско учешће приватног капитала, чиме се на посредан начин укида монопол у области производње електричне енергије и додатно унапређује ефикасност енергетског система. Он је навео да је Србија почетком 2009. године склопила уговор са руском компанијом "Гаспромњефт", која је започела обимне инвестиције у реконструкцију српских капацитета за прераду нафте. Председник Владе је нагласио да, паралелно са активностима на пројекту "Јужни ток", Србија улаже значајна средства у развој стратешких складишта гаса.
Први од тих пројеката, „Банатски двор“, чији је капацитет 800 милиона кубних метара, јесте у завршној фази, а циљ је да се тај капацитет у наредним годинама вишеструко повећа изградњом нових складишта, прецизирао је Цветковић. Такође, планирамо инвестиције у две интерконекције, са Румунијом и Републиком Српском, чиме ћемо дати додатни допринос енергетској стабилности Србије и региона, рекао је председник Владе.
У том смислу, морамо да уложимо заједничке напоре да се у што краћем року реализују планирани транзитни пројекти, који ће обезбедити стабилно снабдевање Европе енергентима, као и диверсификацију извора, рута и тржишта енергената, оценио је председник Владе. Он је нагласио да је приоритет Србије реализација пројекта "Јужни ток", који треба да обезбеди значајне количине природног гаса за тржиште Европе, и додао да ће тај гасовод, који има европски значај, утицати на енергетску безбедност, стварање ефикасније енергетске мреже, привредну активност и регионално повезивање.
Истовремено, отворени смо за учешће и у другим пројектима који имају за циљ јачање безбедности енергетског снабдевања, ширење транспортно-складишних капацитета и регионално мрежно повезивање, поручио је Цветковић. Према његовим речима, Србија већ чини озбиљне напоре на унапређивању законске регулативе, усвајању европских стандарда и развоју енергетских капацитета који би били од регионалног и европског значаја. Председник Владе је указао на то да инвестиције у реконструкцију енергетских капацитета на годишњем нивоу износе приближно милијарду евра, и изразио очекивање да ће се овај износ повећавати у наредних пет година. Он је подсетио на то да је Србија започела и инвестиције у нове производне капацитете електричне енергије, које укључују изградњу две термоелектране на лигнит и једне гасне електране, укупног инсталисаног капацитета од 1.750 МWh, што представља приближно 20 одсто укупног производног капацитета наше земље. Цветковић је рекао да Србија улаже и максималне напоре да промовише производњу електричне енергије из обновљивих извора, и да је започела коришћење преосталог хидропотенцијала, нарочито реке Дрине, чији се капацитет процењује на приближно 1.000 МWh, са средњом годишњом производњом од 3.800 GWh. Председник Владе је истакао да је Србија усвојила програм подршке производњи енергије из обновљивих извора, посебно ветра, воде или биомасе, који би требало да привуче значајне инвестиције. Према његовим речима, сви пројекти реализоваће се искључиво кроз већинско учешће приватног капитала, чиме се на посредан начин укида монопол у области производње електричне енергије и додатно унапређује ефикасност енергетског система. Он је навео да је Србија почетком 2009. године склопила уговор са руском компанијом "Гаспромњефт", која је започела обимне инвестиције у реконструкцију српских капацитета за прераду нафте. Председник Владе је нагласио да, паралелно са активностима на пројекту "Јужни ток", Србија улаже значајна средства у развој стратешких складишта гаса.
Први од тих пројеката, „Банатски двор“, чији је капацитет 800 милиона кубних метара, јесте у завршној фази, а циљ је да се тај капацитет у наредним годинама вишеструко повећа изградњом нових складишта, прецизирао је Цветковић. Такође, планирамо инвестиције у две интерконекције, са Румунијом и Републиком Српском, чиме ћемо дати додатни допринос енергетској стабилности Србије и региона, рекао је председник Владе.
Мирко Цветковић и Гордон Бајнаи
Аутор:
Фонет
Цветковић се на маргинама овог скупа састао са председником Владе Мађарске Гордоном Бајнаијем, и том приликом истакао да Србија високо цени подршку Мађарске за што скорије отпочињање процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Он је нагласио да билатерални односи двеју земаља имају узлазни тренд, и додао да је Србија спремна да са Мађарском ради на развоју свих облика сарадње.
Према његовим речима, на састанку је констатовано да су значајне области за сарадњу Србије и Мађарске саобраћај, енергетика, пољопривреда, заштита животне средине, туризам, сарадња малих и средњих предузећа и регионална и прекогранична сарадња. Цветковић је поздравио иницијативу мађарске стране за одржавање заједничке седнице влада Србије и Мађарске, и додао да су мањине важан мост сарадње, а Србија ће, као и до сада, давати пун допринос унапређењу положаја мађарске мањине.
Цветковић се на маргинама овог скупа састао и са председником Владе Румуније Емилиом Боком, и том приликом истакао да Србија цени принципијелан став Румуније у одбрани начела међународног права по питању Косова и Метохије.
Он је указао на то да Србија поздравља учешће Румуније у свим фазама поступка утврђивања нелегалности једнострано проглашене независности Косова пред Међународним судом правде у Хагу.
Председник Владе је нагласио да би за Србију била веома важна подршка Румуније што скоријем отпочињању процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и стицању статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Цветковић је навео да је Србија у области економије заинтересована за конкретне пројекте од интереса за обе земље.
Према његовој оцени, постоји велики потенцијал за даље унапређење сарадње две земље, посебно у заједничким пројектима за побољшање друмске и железничке инфраструктуре.
Такође, Цветковић је пренео интерес Србије за унапређење коришћења Дунава и луке Констанца за потребе извоза и увоза у Србију.
Он је нагласио да билатерални односи двеју земаља имају узлазни тренд, и додао да је Србија спремна да са Мађарском ради на развоју свих облика сарадње.
Према његовим речима, на састанку је констатовано да су значајне области за сарадњу Србије и Мађарске саобраћај, енергетика, пољопривреда, заштита животне средине, туризам, сарадња малих и средњих предузећа и регионална и прекогранична сарадња. Цветковић је поздравио иницијативу мађарске стране за одржавање заједничке седнице влада Србије и Мађарске, и додао да су мањине важан мост сарадње, а Србија ће, као и до сада, давати пун допринос унапређењу положаја мађарске мањине.
Цветковић се на маргинама овог скупа састао и са председником Владе Румуније Емилиом Боком, и том приликом истакао да Србија цени принципијелан став Румуније у одбрани начела међународног права по питању Косова и Метохије.
Он је указао на то да Србија поздравља учешће Румуније у свим фазама поступка утврђивања нелегалности једнострано проглашене независности Косова пред Међународним судом правде у Хагу.
Председник Владе је нагласио да би за Србију била веома важна подршка Румуније што скоријем отпочињању процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и стицању статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Цветковић је навео да је Србија у области економије заинтересована за конкретне пројекте од интереса за обе земље.
Према његовој оцени, постоји велики потенцијал за даље унапређење сарадње две земље, посебно у заједничким пројектима за побољшање друмске и железничке инфраструктуре.
Такође, Цветковић је пренео интерес Србије за унапређење коришћења Дунава и луке Констанца за потребе извоза и увоза у Србију.
Цветковић је данас премијеру Чешке Републике Јану Фишеру рекао да би Србија изузетно ценила подршку Чешке што скоријем почетку процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и стицању статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Цветковић је у Будимпешти на састанку са Фишером, на маргинама Самита о енергетској безбедности, истакао спремност Србије да интензивно ради на развоју свих облика сарадње са Чешком.
Он је пренео интерес Србије за значајније унапређење економске сарадње, како у погледу повећања обима спољнотрговинске размене, тако и на плану улагања, посебно у енергетици, саобраћајној инфраструктури и заштити животне средине.
Цветковић је изразио захвалност због развојне помоћи Владе Чешке и њене спремности да приоритетне пројекте Србије из области заштите животне средине укључи у програм развојне помоћи за период од ове до 2012. године.
Цветковић је у Будимпешти на састанку са Фишером, на маргинама Самита о енергетској безбедности, истакао спремност Србије да интензивно ради на развоју свих облика сарадње са Чешком.
Он је пренео интерес Србије за значајније унапређење економске сарадње, како у погледу повећања обима спољнотрговинске размене, тако и на плану улагања, посебно у енергетици, саобраћајној инфраструктури и заштити животне средине.
Цветковић је изразио захвалност због развојне помоћи Владе Чешке и њене спремности да приоритетне пројекте Србије из области заштите животне средине укључи у програм развојне помоћи за период од ове до 2012. године.
-
Београд, 30. јул 2024.Честитка премијера Аруновић и Микецу на освајању злата на ОИ
-
Београд, 29. јул 2024.Премијер на кућном лечењу због коронавируса
-
Краљево, 27. јул 2024.Манастир Жича један од стубова државности
-
Краљево, 27. јул 2024.До краја године нова деоница Моравског коридора од Крушевца до...
-
Београд, 26. јул 2024.У најскоријем року предложити измене Закона о подстицајима у...
-
Београд, 26. јул 2024.Велике могућности за јачање сарадње са Бразилом у области...
-
Београд, 26. јул 2024.Неговање партнерских веза Србије и Северне Македоније
-
Београд, 26. јул 2024.Нови апарати омогућавају ефикасније здравствене услуге...
-
Београд, 23. јул 2024.Координисано и јединствено деловање институција Србије и РС
-
Београд, 23. јул 2024.Култура сећања неизоставни део будућности и садашњости нашег...