П:
О:
Читај ми
Од следеће недеље ВМА се укључује у систем хитног збрињавања пацијената
Београд,
26. фебруар 2010.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић најавио је данас да ће Војномедицинска академија (ВМА) од следеће недеље бити укључена у систем хитног збрињавања пацијената.
Аутор:
Танјуг
Милосављевић је на конференцији за новинаре у Клиничком центру Србије, одржаној поводом укључивања ВМА у систем дежурстава, навео да ће у почетку рад хитне службе у тој установи бити организован једном недељно, средом, а касније и два пута током недеље.
Министар је истакао да ће укључивање ВМА у систем дежурстава допринети да се капацитети здравственог система користе са бољим распоредом, мањим оптерећењем и једнаком ефикасношћу.
Важно је да систем хитне помоћи буде усмерен и ка ВМА, а не само ка Ургентном центру који је веома оптерећен, додао је Милосављевић и подсетио на чињеницу да је пре неколико година у Србији урађено годишње приближно 7.500 магнетних резонанци, око 16.000 било их је 2004. године, да би 2008. било обављено 39.000 таквих прегледа. Он је указао на побољшање и у другим областима здравственог система, и додао да је 2003. године код 340 људи уграђен стент због проширења крвних судова, а да је 2009. године уграђено 13.500 стентова. Према његовим речима, од 1997. до 2007. године смртност од болести срца и крвних судова смањена је за 13,6 одсто, што је добар резултат у односу на друге земље. Градски секретар за здравство Зоран Благојевић рекао је да је до сада највећи терет збрињавања пацијената на терену био на Ургентном центру, и нагласио да је значајно то што ће ВМА преузети посао који ће у почетку бити организован једном, а касније и два пута недељно.
Важно је да систем хитне помоћи буде усмерен и ка ВМА, а не само ка Ургентном центру који је веома оптерећен, додао је Милосављевић и подсетио на чињеницу да је пре неколико година у Србији урађено годишње приближно 7.500 магнетних резонанци, око 16.000 било их је 2004. године, да би 2008. било обављено 39.000 таквих прегледа. Он је указао на побољшање и у другим областима здравственог система, и додао да је 2003. године код 340 људи уграђен стент због проширења крвних судова, а да је 2009. године уграђено 13.500 стентова. Према његовим речима, од 1997. до 2007. године смртност од болести срца и крвних судова смањена је за 13,6 одсто, што је добар резултат у односу на друге земље. Градски секретар за здравство Зоран Благојевић рекао је да је до сада највећи терет збрињавања пацијената на терену био на Ургентном центру, и нагласио да је значајно то што ће ВМА преузети посао који ће у почетку бити организован једном, а касније и два пута недељно.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања