Лакићевић-Стојачић је на 54. заседању Комисије Уједињених нација за статус жена, које се одржава у Њујорку, истакла да Србија изнад свега жели да оствари пуну сарадњу са надлежним међународним институцијама за поменуте области.
Она је навела да у Србији постоји правни оквир за остваривање права жена и родне равноправности који чине закони и уредбе, као и одређени низ стратешких докумената.
Према њеним речима, у Србији, у којој 51,4 одсто становништва чине жене, постоје различити механизми за остваривање родне равноправност како на националном, тако и на покрајинском и локалном нивоу.
У Скупштини Србије међу посланицима има 22,4 одсто жена, а у Влади Србије 18,5 одсто министара су жене, истакла је Лакићевић- Стојачић и додала да је међу запосленима 44, а међу незапосленима 54,3 одсто жена, док је разлика у заради приближно 16 одсто на штету жена.
Она је нагласила да Србија пролази кроз сложени процес економске и социјалне транзиције, у коме јој је главни приоритет убрзање европских интеграција у циљу придруживања Европској унији.
Процес реформи, како је указала, посебно је захтеван када је реч о постизању високих стандарда везаних за родну равноправност и унапређење положаја жена, нарочито у светлу глобалне економске кризе.
Да би се превазишле разлике у положајима мушкараца и жена овај проблем третиран је у различитим стратешким документима, као што су Стратегија за смањење сиромаштва и Стратегија за борбу против трговине људима, рекла је она и додала да је у току израда националне стратегије за борбу против насиља, као и акционог плана за спровођење Резолуције 1325 СБ УН у Србији.
Лакићевић-Стојачић је посебно указала на Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности, која представља имплементацију Пекиншке декларације и Платформе за акцију у Србији.
Она је подсетила на то да је израда ове стратегије трајала 10 месеци и да су у њој учествовали представници 34 невладине организације, низ експерата, као и чланови Савета за родну равноправност Владе Србије.
Према њеним речима, Стратегијом су дефинисани приоритетни циљеви за побољшање положаја жена у Србији, а то су, између осталог, право жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању, искорењивање економске неједнакости мушкараца и жена и боље коришћење женских ресурса за развој, побољшање здравља жена и превентивно деловање и елиминисање насиља над женама.
Овом стратегијом, како је навела, утврђена је целовита политика државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система.
Иако у Србији данас постоји политичка воља и решеност да се изгради и унапреди родна равноправност, и даље постоји видљива разлика између намера и резултата, односно законодавства, стратегија и њихове примене, истакла је она и додала да је ту и осетљиво питање родних стереотипа и промене менталитета, што је процес који захтева време и непрестану ангажованост.
Лакићевић-Стојачић је рекла да Србија подржава предлог генералног секретара УН за формирање новог тела за родну равноправност у којем би и наша земља желела да учествује.
Србија је заинтересована и за чланство у Комисији за статус жена и намерава да покрене процес подношења одговарајуће кандидатуре како би дала свој допринос побољшању положаја жена и постизању родне равноправности, а у циљу испуњавања задатака који су зацртани на 4. светској конференцији о женама доношењем Пекиншке декларације и Платформе за акцију, закључила је Лакићевић-Стојачић.
На овогодишњем заседању, које је почело 1. марта и траје до 12. марта, Комисија УН ће обрадити две теме - 15 година од усвајања Пекиншке декларације као најзначајнијег документа и обрасца за све стратегије и планове везане за статус жена, и реорганизовање Развојног фонда за жене при УН (УНИФЕМ), како би се оснажио механизам за побољшање положаја жена у оквиру тог тела.