П:
О:
Читај ми
Нова кредитна банка Марибор докапитализовала Креди банку
Крагујевац,
5. март 2010.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић и председник Управе Нове кредитне банке Марибор д.д. Матјаж Ковачич потписали су данас уговор којим ће ова мариборска банка докапитализовати Креди банку а.д. Крагујевац.
ВИДЕО: Диана Драгутиновић о докапитализацији Креди банке а.д. Крагујевац
Потписивањем тог документа обављена је докапитализација Креди банке у износу од приближно 10 милиона евра, чиме је словеначка банка постала власник 55,1 одсто акција Владе Србије у Креди банци.
Драгутиновић је изјавила да ова докапитализација представља директну страну инвестицију у износу од 10 милиона евра у овој години.
Она је најавила да је у наредних пет година предвиђено ново улагање од још 30 милиона евра у Креди банку, и то кроз докапитализацију, "субординирани зајам" или капитал међународних организација.
Ова инвестиција значајна је не само за банку већ и за целу Србију и регион, а посебно јер долази у време финансијске кризе, оценила је Драгутиновић.
Према њеним речима, након докапитализације Република Србија остаје власник 24,8 одсто капитала Креди банке, при чему постоји могућност да у наредним емисијама држава изврши докапитализацију банке и задржи постојеће учешће у капиталу.
Ковачич је оценио да улазак мариборске банке на српско тржиште представља важан корак напред у постизању њених стратешких циљева, укључујући и проширење на тржиште југоисточне Европе.
Димензија посла је таква да не представља битни системски ризик пословања за Нову КБМ, а сарадња је изузетно важна за словеначку привреду јер је у Србији регистровано 1.400 словеначких фирми, указао је председник Управе мариборске банке.
Према његовим речима, присуство словеначке банке на српском тржишту омогућиће учвршћивање веза између две земље.
Он је истакао да тржиште Србије важи за једно од најперспективнијих финансијских тржишта у југоисточној Европи, док српски банкарски систем има велике могућности развоја.
Ковачич је навео да неће бити задржано свих 700 тренутно запослених у Креди банци, да се ради анализа и да ће за два месеца бити познат број потребних радника, а питање вишка радника биће решено у складу са колективним уговором.
Председник Извршног одбора Креди банке Милован Бошковић је изјавио да ће докапитализација омогућити тој банци стицање додатних знања и развој нових, сложенијих банкарских производа како за становништво, тако и за привреду.
Креди банка има традицију од 1871. године, када је основана као Окружна штедионица, а данас броји 719 запослених, има приближно 100 пословница и филијала у 50 места широм Србије.
Нова КБМ из Марибора, која је у већинском власништву државе Словеније, друга је по величини словеначка банка са тржишним уделом од 9,6 одсто и део је истоимене финансијске групације која обједињује 13 компанија.
Нова КБМ је 19. фебруара 2009. године у Београду отворила представништво и већ тада је најавила учешће у приватизацији или докапитализацији неке од банака у Србији.
Такође, данас су Уговор о упису између Креди банке и Нове КБМ потписали председник Извршног одбора (ИО) Креди банке Милован Бошковић и члан ИО Јованка Мачужић, а испред Нове кредитне банке председник Управе те банке Матјаж Ковачич и чланови Управе Мања Скернишак и Андреј Плос.
Драгутиновић је изјавила да ова докапитализација представља директну страну инвестицију у износу од 10 милиона евра у овој години.
Она је најавила да је у наредних пет година предвиђено ново улагање од још 30 милиона евра у Креди банку, и то кроз докапитализацију, "субординирани зајам" или капитал међународних организација.
Ова инвестиција значајна је не само за банку већ и за целу Србију и регион, а посебно јер долази у време финансијске кризе, оценила је Драгутиновић.
Према њеним речима, након докапитализације Република Србија остаје власник 24,8 одсто капитала Креди банке, при чему постоји могућност да у наредним емисијама држава изврши докапитализацију банке и задржи постојеће учешће у капиталу.
Ковачич је оценио да улазак мариборске банке на српско тржиште представља важан корак напред у постизању њених стратешких циљева, укључујући и проширење на тржиште југоисточне Европе.
Димензија посла је таква да не представља битни системски ризик пословања за Нову КБМ, а сарадња је изузетно важна за словеначку привреду јер је у Србији регистровано 1.400 словеначких фирми, указао је председник Управе мариборске банке.
Према његовим речима, присуство словеначке банке на српском тржишту омогућиће учвршћивање веза између две земље.
Он је истакао да тржиште Србије важи за једно од најперспективнијих финансијских тржишта у југоисточној Европи, док српски банкарски систем има велике могућности развоја.
Ковачич је навео да неће бити задржано свих 700 тренутно запослених у Креди банци, да се ради анализа и да ће за два месеца бити познат број потребних радника, а питање вишка радника биће решено у складу са колективним уговором.
Председник Извршног одбора Креди банке Милован Бошковић је изјавио да ће докапитализација омогућити тој банци стицање додатних знања и развој нових, сложенијих банкарских производа како за становништво, тако и за привреду.
Креди банка има традицију од 1871. године, када је основана као Окружна штедионица, а данас броји 719 запослених, има приближно 100 пословница и филијала у 50 места широм Србије.
Нова КБМ из Марибора, која је у већинском власништву државе Словеније, друга је по величини словеначка банка са тржишним уделом од 9,6 одсто и део је истоимене финансијске групације која обједињује 13 компанија.
Нова КБМ је 19. фебруара 2009. године у Београду отворила представништво и већ тада је најавила учешће у приватизацији или докапитализацији неке од банака у Србији.
Такође, данас су Уговор о упису између Креди банке и Нове КБМ потписали председник Извршног одбора (ИО) Креди банке Милован Бошковић и члан ИО Јованка Мачужић, а испред Нове кредитне банке председник Управе те банке Матјаж Ковачич и чланови Управе Мања Скернишак и Андреј Плос.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто