Ђелић је, обраћајући се учесницима "Копаоник бизнис форума 2010", подсетио на то да је на листи од 133 земље Србија на 93. месту, што је низак ниво конкурентности, а иза нас су из региона само Албанија и Босна и Херцеговина.
Он је објаснио да се ова листа прави сумирањем неколико фактора конкурентности, а Србија се налази на дну листе по капацитету да задржи елиту, затим по ефикасности антимонополске политике и правној сигурности.
Потпредседник Владе је истакао да је Национални савет за конкурентност направио листу од 38 мера које би требало да побољшају позицију Србије и односе се на објављивање административних процедура и свих образаца на интернету, прављење базе података о локацијама у Србији на којима је могуће градити, решавање проблема транспортних дозвола и енергетску ефикасност.
Европска унија је израдила Стратегију раста до 2020. године у чијој је основи конкурентност, подсетио је Ђелић и додао да је Србија далеко од циљева те стратегије, с обзиром на то да је тренутна запосленост у ЕУ 69 одсто, а план за 2020. годину предвиђа 75 одсто, док је у Србији ниво запослености тренутно приближно 50 одсто.
Он је на маргинама овог скупа рекао да модел развоја Србије који је важио до почетка светске економске кризе више није одржив јер се у оквиру њега од кредита финансирала потрошња, која је затим ишла у повећање увоза.
Због тога, како је нагласио, Србија мора да има развој заснован на дугорочној штедњи и прецизнијим инструментима у социјалној политици.
Ђелић је навео да је против линеарних повећања издвајања из буџета јер то онда сужава простор за инвестиције, али да је поборник додатних социјалних давања онима којима је помоћ најпотребнија.
Потребно је обезбедити економију засновану на знању и инвестиције у секторе који ће допринети извозу, а не само у трговину, телекомуникације и оно што се продаје на домаћем тржишту, указао је потпредседник Владе.