Поводом низа неистинитих, неаргументованих и злонамерних тврдњи, које је на конференцији за новинаре изнела представник Удружења приватних издавача уџбеника и других наставних средстава Гордана Кнежевић-Орлић, у саопштењу се наводи да је држава испунила финансијске обавезе према издавачима у висини од 95,02 одсто целокупне суме, а у току је исплата преосталих 4,98 одсто.
Дакле, тврдња издавача да је дуг Министарства просвете према њима највећи проблем потпуно је нетачна, а поједини издавачи, са којима су школе директно склапале уговоре су тек данас, 24. марта, доставиле Министарству просвете комплетну документацију, на основу које је могуће извршити исплату заосталих дуговања.
Тврдња која се односи на издавање дозвола за издавање уџбеника – лиценци, још је једна несхватљива неистина, утолико већа што су представници свих издавача, како јавног, тако и приватних, од самог почетка припреме предлога закона и пратећих подзаконских аката, били укључени у рад.
Закон је ступио на снагу 11. септембра 2009. године, а рок за сва подзаконска акта је шест месеци.
Као што је познато, сви правилници су у процедури објављивања, а Правилник о дозволи за издавање уџбеника – лиценци, који је Министарство просвете препознало као најважнији за издаваче уџбеника, објављен је месец дана пре законом прописаног рока.
Све остале процедуре које овај правилник прописује су у току, о чему су издавачи обавештени писаним путем, али и усмено, као још један знак наше добре воље, како би се убрзао цео процес издавања лиценци.
Тврдња да још није објављен Правилник о наставном плану и програму за осми разред основне школе је такође нетачна јер је у процедури објављивања.
Национални просветни савет, у чијој је надлежности усвајање планова и програма за све разреде, доставио је материјал усвојен на својој седници, али нажалост некомплетан.
Министарство просвете је било дужно да затражи допуну програма како је то законом дефинисано.
Иако недостаје још елемената, Министарство је проследило материјал, који је имало на располагању, на објављивање.
Сматрамо да је овај начин комуникације непримерен и не доприноси унапређивању партнерских односа.
Занимљиво је да смо пре доношења новог Закона о уџбеницима и другим наставним средствима, трпели критике што закон не постоји, а сада нам се опет приговара што се трудимо да га применимо и да свим издавачима обезбедимо подједнака права на која су чекали деценијама, додаје се у саопштењу.