П:
О:
Читај ми
Бржи привредни раст могуће остварити само изменом структуре привреде
Београд,
29. март 2010.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић рекао је данас да су неповољна структура домаће привреде и високо учешће сектора услуга који производи неразменљива добра у бруто домаћем производу (БДП) разлози ниског нивоа конкурентности Србије.
ВИДЕО: Мирко Цветковић о мерама Владе Србије за повећање конкурентности
Цветковић је на конференцији "Ка конкурентнијој Србији", у организацији Националног савета за конкурентност, истакао да је ниска конкурентност последица правне несигурности и неефикасне антимонополске политике.
Пројектовани раст БДП-а од два одсто у овој години указује на опоравак привреде, али је предуслове за бржи привредни раст могуће створити само изменом структуре привреде, навео је председник Владе. Према његовим речима, телекомуникације, финансијски сектор и малопродаја учествовали су од 2003. до 2008. године у расту БДП-а са више од 80 одсто, што је показатељ тога да Србија мора да промени структуру своје привреде.
Он је нагласио да је Влада Србије, на предлог Националног савета за конкурентност, почетком године усвојила 38 мера за унапређење конкурентности у областима инфраструктуре, енергетске ефикасности, ефикасности тржишта добара и тржишта рада, као и за унапређење ефикасности јавне управе и развој људског капитала.
Реч је о мерама којима се отклањају административне препреке и обезбеђује спровођење закона о заштити конкуренције, електронском потпису и планирању и изградњи, рекао је Цветковић и додао да се овим мерама предлаже усклађивање локалних и комуналних такси у складу са праксом у региону.
Председник Владе је указао на то да се, према најновијем извештају о глобалној конкурентности Светског економског форума, од 133 земље Србија налази на 93. месту, што је резултат који у односу на државе у региону није задовољавајући.
Пројектовани раст БДП-а од два одсто у овој години указује на опоравак привреде, али је предуслове за бржи привредни раст могуће створити само изменом структуре привреде, навео је председник Владе. Према његовим речима, телекомуникације, финансијски сектор и малопродаја учествовали су од 2003. до 2008. године у расту БДП-а са више од 80 одсто, што је показатељ тога да Србија мора да промени структуру своје привреде.
Он је нагласио да је Влада Србије, на предлог Националног савета за конкурентност, почетком године усвојила 38 мера за унапређење конкурентности у областима инфраструктуре, енергетске ефикасности, ефикасности тржишта добара и тржишта рада, као и за унапређење ефикасности јавне управе и развој људског капитала.
Реч је о мерама којима се отклањају административне препреке и обезбеђује спровођење закона о заштити конкуренције, електронском потпису и планирању и изградњи, рекао је Цветковић и додао да се овим мерама предлаже усклађивање локалних и комуналних такси у складу са праксом у региону.
Председник Владе је указао на то да се, према најновијем извештају о глобалној конкурентности Светског економског форума, од 133 земље Србија налази на 93. месту, што је резултат који у односу на државе у региону није задовољавајући.
Божидар Ђелић
Аутор:
www.infobiro.rs
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар науке и технолошког развоја Божидар Ђелић изјавио је да је циљ Србије да у наредне две године са садашњег 93. места уђе међу првих 70 земаља на листи овог форума.
Ђелић, који је и председник Националног савета за конкурентност, навео је да је низак ниво конкурентности Србије пре свега резултат "одлива мозгова", неефикасне антимонополске политике и недостатка одговарајуће инфраструктуре.
Заустављање "одлива мозгова" је приоритет Стратегије научног и технолошког развоја, која је усвојена крајем фебруара, нагласио је он и подсетио на то да је од 1990. до 2000. године Србију напустило приближно 73.000 високообразованих људи.
Према његовим речима, усвојени су и кључни закони на пољу заштите конкуренције и борбе против монопола, међу којима је Закон о заштити конкуренције, којим се обезбеђује либерализација трговине и равноправност учесника на тржишту.
Потпредседник Владе је напоменуо да су припремљени нацрти закона о заштити потрошача и о трговини, чије је усвајање у плану током ове године.
Очекује се више од две милијарде евра инвестиција у инфраструктуру до 2012. године, при чему је обезбеђено око 1,6 милијарди евра за завршетак путног Коридора 10 до тог рока, рекао је Ђелић.
Средства од приватизације "Телекома Србија" ће, како је истакао, бити искоришћена за изградњу путне инфраструктуре на правцима који нису покривени средствима међународних финансијских институција.
Планирано је да пројекат београдског метроа покрене инвестиције од преко милијарду евра, нагласио је потпредседник Владе и напоменуо да се до лета очекује одлука о моделу и динамици тог пројекта.
Ђелић је подсетио на то да Министарство економије и регионалног развоја спроводи свеобухватну реформу прописа у оквиру које је крајем прошле године усвојено 212 препорука привреде, док је очекивана уштеда од њихове примене приближно 64 милиона евра годишње.
Такође, он је навео да се ради на усаглашавању још 122 препоруке којима би се постигла уштеда од 122 милиона евра годишње.
Ђелић, који је и председник Националног савета за конкурентност, навео је да је низак ниво конкурентности Србије пре свега резултат "одлива мозгова", неефикасне антимонополске политике и недостатка одговарајуће инфраструктуре.
Заустављање "одлива мозгова" је приоритет Стратегије научног и технолошког развоја, која је усвојена крајем фебруара, нагласио је он и подсетио на то да је од 1990. до 2000. године Србију напустило приближно 73.000 високообразованих људи.
Према његовим речима, усвојени су и кључни закони на пољу заштите конкуренције и борбе против монопола, међу којима је Закон о заштити конкуренције, којим се обезбеђује либерализација трговине и равноправност учесника на тржишту.
Потпредседник Владе је напоменуо да су припремљени нацрти закона о заштити потрошача и о трговини, чије је усвајање у плану током ове године.
Очекује се више од две милијарде евра инвестиција у инфраструктуру до 2012. године, при чему је обезбеђено око 1,6 милијарди евра за завршетак путног Коридора 10 до тог рока, рекао је Ђелић.
Средства од приватизације "Телекома Србија" ће, како је истакао, бити искоришћена за изградњу путне инфраструктуре на правцима који нису покривени средствима међународних финансијских институција.
Планирано је да пројекат београдског метроа покрене инвестиције од преко милијарду евра, нагласио је потпредседник Владе и напоменуо да се до лета очекује одлука о моделу и динамици тог пројекта.
Ђелић је подсетио на то да Министарство економије и регионалног развоја спроводи свеобухватну реформу прописа у оквиру које је крајем прошле године усвојено 212 препорука привреде, док је очекивана уштеда од њихове примене приближно 64 милиона евра годишње.
Такође, он је навео да се ради на усаглашавању још 122 препоруке којима би се постигла уштеда од 122 милиона евра годишње.
Мери Ворлик
Аутор:
www.infobiro.rs
Амбасадор САД у Србији Мери Ворлик изразила је уверење да Србија може да поврати улогу једног од највећих покретача економског раста у региону, али је нагласила да је за то потребно да се спроведу храбре и одлучне мере.
Награда у виду повећања извоза и броја радних места и инвестиција учиниће да се ти напори исплате, истакла је Ворлик.
Она је указала на то да је за повећање конкурентности Србије важно да се целокупно друштво посвети примени препорука Националног савета за конкурентност, при чему ће Влада САД наставити да пружа подршку тим напорима.
Награда у виду повећања извоза и броја радних места и инвестиција учиниће да се ти напори исплате, истакла је Ворлик.
Она је указала на то да је за повећање конкурентности Србије важно да се целокупно друштво посвети примени препорука Националног савета за конкурентност, при чему ће Влада САД наставити да пружа подршку тим напорима.
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто