Аутор:
Фонет
Срећковић је на радионици "Рехабилитација, реституција и реформисано правосуђе" навео да демократско и модерно друштво не може да се гради на неправдама које је држава Србија чинила својим грађанима.
Према његовим речима, прошло је 20 година од почетка процеса демократизације у Србији, десет година откако је конституисана прва демократска влада, а процес исправљања историјских неправди још није завршен.
Министар је подсетио на то да су уз велики напор усвојени закони о изједначавању права припадника равногорског и партизанског покрета и о рехабилитацији жртава политичког прогона након 1945. године.
Питање рехабилитације жртава политичког прогона пред нашим судовима један је од сегмената исправљања историјске неправде и најбоље функционише, нагласио је он и додао да постоји велики број пресуда које су већ донете.
Министарство за дијаспору је, како је истакао, на основу пресуде Окружног суда у Београду којим је рехабилитован председник Владе у изгнанству за време Другог светског рата Слободан Јовановић, поднело иницијативу за пренос његових посмртних остатака у Београд.
Питање реституције долази на дневни ред и то више нико не може да спречи. Постоји апсолутна воља унутар Владе да се овај законски предлог стави пред посланике Скупштине Србије и очекујем да ће се то догодити у јуну, најавио је Срећковић.
Он је изјавио да повратак имовине, односно повратак коректног односа државе према реституционарима, не значи да је било ко у Србији од грађана угрожен, нити да људи којима је одузета имовина желе да угрозе права било кога.
Држава која је починила грешке после Другог светског рата те грешке мора и да исправи. Закон о реституцији, пре него што се нађе пред посланицима, биће предмет анализе Савета Европе и Влада Србије ће сигурно тражити његово позитивно мишљење, закључио је Срећковић.