П:
О:
Читај ми
Новооткривени Арсенал говори о потенцијалима Београдске тврђаве
Београд,
29. април 2010.
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић обишао је данас новооткривене остатке великог аустријског Арсенала испред Куле Небојша на Калемегдану.
Аутор:
Танјуг
Брадић је истакао да је овај арсенал подигнут око 1725. године и додао да је у њему за време Првог српског устанка радила Карађорђева тополивница.
Министра је са најновијим археолошким открићем упознао председник Комисије за споменике од изузетног значаја и српске споменике у иностранству и научни саветник у Археолошком институту Марко Поповић.
Поповић је рекао да се, на срећу, показала нетачном тврдња да су сви зидови Арсенала повађени крајем 19. века и да од њега није остало ништа.
Он је додао да је нашој археолошкој струци било познато где се налази Арсенал, који је пронађен током радова на уређењу простора око Куле Небојша, али да није било познато колико је очуван.
Према његовој оцени, очувано је много зидова који нуде могућност презентације бар једног дела објекта, при чему ће сутра почети археолошки радови и бити ископана ливачка пећ.
Он је нагласио да се испод Доњоградског булевара протежу остаци зидова Арсенала и највећи део ливнице, и изразио наду да ће нека будућа генерација, која буде доживела измештање ове саобраћајнице, моћи да открије цео арсенал величине 92 са 70 метара, у оквиру кога је било и централно двориште.
Поповић је напоменуо да је реконструкција могућа с обзиром на то да се у Ратном архиву у Бечу чувају планови из 18. века, међу којима је и технички снимак Арсенала.
Покретни предмети до сада нису пронађени. Засад су откривени зидови и уклоњен шут, а тек предстоји "силазак" у слојеве где се налази и ливачка пећ, што значи да ће се копати још метар у дубину, где би евентуално могло да буде археолошких налаза, указао је он.
Сада смо на нивоу пода, а пећ је била укопана испод. Пећ ће бити откривена, снимљена и затрпана, а зидови ће бити конзервирани, надзидани изнад равни Доњоградског булевара и биће видљиви око два метра, прецизирао је Поповић.
Брадић је након обиласка Куле Небојша, која се реконструише захваљујући донацији Грчке и средствима Града Београда, рекао да је велико задовољство видети да се послови завршавају на најбољи начин и пре постављених рокова.
Не само што се закључује грађевински део већ он омогућава даље кораке, указао је министар и напоменуо да је ревитализација Куле Небојша, која је наредни потез, циљ којим се баве и наши и грчки стручњаци.
Он је оценио да ће најважнија бити презентација наслеђа које повезује и Грчку и Србију, али и културне историје Србије која је изузетно богата.
Откриће Арсенала је значајан сигнал о томе колики потенцијал има Београдска тврђава, нагласио је Брадић и додао да ће то откриће бити подстицај за културни туризам и промениће наша знања о историји на овим просторима.
Према његовим речима, реконструкција Куле Небојша, у којој је грчки револуционар, песник, национални херој, прва жртва устанка против Отоманског царства Рига од Фере (1757–1798) био заточен и погубљен, показује како се сви послови могу завршити.
Брадић је изразио очекивање да ће до краја лета партнери из Грчке комплетирати поставку Меморијала Риге од Фере, као и да ће тада ревитализована Кула Небојша бити представљена јавности.
Министра је са најновијим археолошким открићем упознао председник Комисије за споменике од изузетног значаја и српске споменике у иностранству и научни саветник у Археолошком институту Марко Поповић.
Поповић је рекао да се, на срећу, показала нетачном тврдња да су сви зидови Арсенала повађени крајем 19. века и да од њега није остало ништа.
Он је додао да је нашој археолошкој струци било познато где се налази Арсенал, који је пронађен током радова на уређењу простора око Куле Небојша, али да није било познато колико је очуван.
Према његовој оцени, очувано је много зидова који нуде могућност презентације бар једног дела објекта, при чему ће сутра почети археолошки радови и бити ископана ливачка пећ.
Он је нагласио да се испод Доњоградског булевара протежу остаци зидова Арсенала и највећи део ливнице, и изразио наду да ће нека будућа генерација, која буде доживела измештање ове саобраћајнице, моћи да открије цео арсенал величине 92 са 70 метара, у оквиру кога је било и централно двориште.
Поповић је напоменуо да је реконструкција могућа с обзиром на то да се у Ратном архиву у Бечу чувају планови из 18. века, међу којима је и технички снимак Арсенала.
Покретни предмети до сада нису пронађени. Засад су откривени зидови и уклоњен шут, а тек предстоји "силазак" у слојеве где се налази и ливачка пећ, што значи да ће се копати још метар у дубину, где би евентуално могло да буде археолошких налаза, указао је он.
Сада смо на нивоу пода, а пећ је била укопана испод. Пећ ће бити откривена, снимљена и затрпана, а зидови ће бити конзервирани, надзидани изнад равни Доњоградског булевара и биће видљиви око два метра, прецизирао је Поповић.
Брадић је након обиласка Куле Небојша, која се реконструише захваљујући донацији Грчке и средствима Града Београда, рекао да је велико задовољство видети да се послови завршавају на најбољи начин и пре постављених рокова.
Не само што се закључује грађевински део већ он омогућава даље кораке, указао је министар и напоменуо да је ревитализација Куле Небојша, која је наредни потез, циљ којим се баве и наши и грчки стручњаци.
Он је оценио да ће најважнија бити презентација наслеђа које повезује и Грчку и Србију, али и културне историје Србије која је изузетно богата.
Откриће Арсенала је значајан сигнал о томе колики потенцијал има Београдска тврђава, нагласио је Брадић и додао да ће то откриће бити подстицај за културни туризам и промениће наша знања о историји на овим просторима.
Према његовим речима, реконструкција Куле Небојша, у којој је грчки револуционар, песник, национални херој, прва жртва устанка против Отоманског царства Рига од Фере (1757–1798) био заточен и погубљен, показује како се сви послови могу завршити.
Брадић је изразио очекивање да ће до краја лета партнери из Грчке комплетирати поставку Меморијала Риге од Фере, као и да ће тада ревитализована Кула Небојша бити представљена јавности.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам