Аутор:
Фонет
Чиплић је на представљању извештаја "Република Србија пред Европским судом за људска права у периоду март 2009. – март 2010.", одржаном у Палати Србија, истакао да је Европски суд за људска права оценио да уставна жалба пред Уставним судом Србије представља мериторну и меродавну правну тековину.
Он је објаснио да то значи да Србија има систем заштите људских права, и оценио да је Европски суд, након 20 година разних политичких дешавања, код грађана наше земље постао популарна институција.
Усвајање акционог плана за унапређење заштите људских права, које се планира до краја године, биће од велике помоћи ресорном министарству и заступнику Србије пред овим судом, нагласио је министар.
Државни секретар Министарства правде Гордана Пуалић навела је да се представке грађана пред Европским судом за људска права у Стразбуру углавном тичу дужине трајања поступка и неизвршења правоснажних пресуда.
Реформом коју спроводимо, персоналним, организационим и процедуралним променама, успоставићемо транспарентно и ефикасније правосуђе, у складу са европским стандардима, указала је Пуалић.
Заступник Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру Славољуб Царић рекао је да је до сада донето 40 пресуда које се тичу Србије од којих су три ослобађајуће, док се у преосталих 37 наводи да је држава, бар по једном основу, одговорна за кршење Конвенције о људским правима.
Царић је напоменуо да је у највише случајева реч о дужини трајања поступка, односно о праву на правично суђење.
Према његовим речима, по броју представки које се подносе овом суду Србија је на осмом месту ако се пореди са другим чланицама Савета Европе, односно на првом месту међу државама региона.
Он је навео пример да је 2006. године поднето свега 12 представки Европском суду за људска права, док је 2009. тај број достигао 1.576 представки.