Вукмировић је на конференцији за новинаре рекао да је то први пораст БДП-а након пада у четири узастопна квартала прошле године.
Он је нагласио да је процена о изласку Србије из рецесије заснована на такозваној "флеш" оцени тромесечног БДП-а у сталним ценама, изведеној по производном приступу, коју је Републички завод за статистику данас први пут објавио.
Основни разлог за увођење ове методологије, како је истакао, јесте потреба корисника да што пре дођу до података, нарочито у условима кризе.
Директор Републичког завода за статистику је објаснио да је "флеш" оцена у Европској унији уведена због кризе и обрачунава се од 30 до 45 дана по завршетку квартала, док се детаљна процена БДП-а рачуна 60 до 90 дана након завршетка тромесечја.
Вукмировић је навео да су, по дефиницији, за улазак у рецесију потребна два узастопна квартала пада БДП-а, док је за излазак довољан само један позитиван.
Десезонирани подаци за прво тромесечје ове године показују раст БДП-а од 1,2 одсто у односу на последња три месеца прошле године, напоменуо је он и додао да је инфлација у априлу износила 1,1 одсто, док је раст цена у прва четири месеца ове године достигао 4,2 одсто.
Такође, Вукмировић је указао на то да су цене на мало у априлу биле за 7,4 одсто више него у истом месецу 2009. године.
Трошкови живота у априлу били су за 0,6 одсто већи него у претходном месецу, навео је он и прецизирао да је од почетка године пораст трошкова живота износио 2,6 одсто, док су у априлу текуће године били четири одсто већи него у истом месецу лане.
Директор Републичког завода за статистику је објаснио да је разлика између инфлације и трошкова живота последица различитог утицаја раста цена појединих производа на формирање тих индекса.
Он је рекао да је индустријска производња у марту 2010. године била 2,7 одсто већа у односу на март 2009. године, и додао да је у прва три месеца ове године у поређењу са истим периодом прошле године индустријска производња повећана за 2,8 одсто.
Вукмировић је саопштио да је у марту ове године у односу на исти месец прошле године прерађивачка индустрија забележила раст од 5,1 одсто, вађење руде и камена за 5,5 одсто, док су пад од 5,6 одсто имали производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде.
Према његовим речима, највише је повећана производња трајних производа за широку потрошњу – 21,4 одсто, док је пад од 3,9 одсто забележила производња енергије.
На повећање индустријске производње утицала је производња моторних возила и приколица, основних метала, прехрамбених производа и пића, као и вађење сирове нафте и гаса, закључио је Вукмировић.