Министарство оцењује да је недопустива пракса да се формална заштита идентитета деце-жртава, која предвиђа објављивање искључиво иницијала малолетника, допуњава низом података као што су име и презиме починиоца, опис самог кривичног дела, име и презиме родитеља, или место боравка, јер се на тај начин обезбеђује потпуна идентификација.
Наведени наступи у медијима представљају типичан пример повреде приватности, нарушавања угледа, части и личног достојанства детета које је било жртва сексуалног, или неке друге врсте злостављања.
Анализом дневне штампе, закључено је да постоји изузетно велики број чланака који посредно, или недвосмислено, представљају случајеве кршење права на приватност и заштите најбољих интереса детета-жртве. Најчешће је реч о примерима злоупотребе деце из система социјалне заштите када се извештавање ставља у службу сензације, што представља најгрубље кршење основних етичких и новинарских принципа.
Министарство истиче да озбиљно аналитичко новинарство свакако треба да се бави проблематиком насиља над децом, али не на начин који њихову , већ тешку реалност, додатно отежава.
У саопштењу се истиче да се проблему насиља и злостављања сигурно може прићи на далеко конструктивнији начин како би се указало не само на његове узроке и појавне облике, већ примарно на механизме превенције и заштите.