У саопштењу се наводи да догађаји везани за начин на који је у јавности третиран случај двомесечне бебе, сходно ономе због чега је основана Експертска група за развој здравља младих, обавезује на то да се изрази оштар протест.
Закон забрањује навођење имена, иницијала, назива улице или града, као и било којих других детаља на основу којих би се могао извести закључак о идентитету малолетног лица, било жртве или починиоца кривичног дела. Поред тога, јавност је искључена из судских поступака у којима су странке (окривљени и оштећени) малолетна лица.
Лекарима је законом забрањено да одају информације до којих су дошли вршећи своју професионалну дужност. Објављујући ове податке лекар може постати одговоран за извршење кривичног дела неовлашћеног откривања тајне (члан 73 КЗ РС). Етички кодекс лекара Србије такође обавезује лекаре на чување лекарске тајне. Постоји и закон који се односи на поштовање дечјих права.
У случају бебе код које је постојала сумња да је злостављана, нису поштовани ови принципи. Обелодањен је идентитет детета, наведен је град из кога долази, емитован је снимак разговора са очухом девојчице и његовим сином који је такође малолетан, а да се нису поуздано знали услови под којима је дошло до повређивања девојчице. Данима је јавност обасипана детаљима преко штампе, разних телевизијских станица, изношене су претпоставке, а да све време идентитет детета - жртве евентуалног злостављања није био на одговарајући начин заштићен.
Деца и млади, жртве насиља трпе последице насиља до краја живота. Наша помоћ се састоји у раном откривању и збрињавању како телесних, тако и психолошких последица, као и раду на оснаживању механизама помоћу којих дете може да се одбрани кроз овакву трагичну ситуацију. Рад са жртвама насиља указује на то да је било које јавно изношење њиховог идентитета додатна трауматизација која условљава не само губљење вере у то да им се може помоћи, него и обележавање њихових имена до краја живота. Овакав чин уједно потпуно поништава не само наше напоре да оснажимо жртве (пре свега децу и младе) да пријаве злостављања, него указује на то да као друштво нисмо дорасли ономе што је основни принцип у раду са жртвама. Сензационализам, лична промоција, повећање тиража или гледаности стављени су испред основног права детета да буде заштићено. Под овим подразумевамо у овом случају не само девојчицу већ и дечака кога је цела јавност, заслугом поменутих људи, жигосала и то само на основу индиције да је реч о жртви злостављања.
Морамо напоменути да је пут од постављања сумње да се ради о злостављању до медицинске потврде такве сумње дуготрајан процес који захтева тимски рад и укључивање различитих медицинских специјалиста, али и стручњака психолога, социјалних радника и других медицинских радника. И напослетку, тек када суд донесе правоснажну пресуду, ма какви претходно били медицински и други подаци, можемо говорити о томе да је неко лице жртва злостављања које је неко други очигледно морао да почини, а у случају малолетника, ни тада се не открива идентитет.
Згранути оваквим поступком, као и онемогућавањем да се јавности веродостојно пренесе наш протест, апелујемо и скрећемо пажњу надлежним државним органима, средствима јавног информисања, као и онима који се јавно залажу за промоцију и поштовање права деце, а сами их крше, на то да је оваква пракса поред тога што је противправна и неетичка, неприхватљива и погубна на дугорочном плану заштите деце у нашем друштву.
Како су наше ингеренције ипак ограничене на подручје здравствене делатности, превенције и лечења, молимо стручну јавност, као и надлежне за заштиту права деце да уложе одговарајуће напоре како би се оваква пракса прекинула. Прећутним ставом у односу на овакво понашање сви они који су професионално одговорни за заштиту деце у Србији постају саучесници у злостављању које се наставља, додаје се у саопштењу, које су у име Експертске групе за развој здравља младих Министарства здравља, потписали председник Драган Илић и председник подгрупе за смањивање занемаривања и злостављања младих Весна Брзев-Ћурчић.