Драгин је на министарској конференцији о реформи заједничке аграрне политике ЕУ истакао да је наша земља одлучна у настојању да пољопривреду у што краћем времену уведе у Европску унију.
Министар је нагласио да се при креирању те политике, која је јасно усмерена ка европским интеграцијама, посебно води рачуна о маргиналним и недовољно развијеним регионима наше земље.
Он је навео да изазови светске економије траже и да наша земља иде укорак са новим знањима и технологијама и да уложи велику енергију како би брзо и ефикасно усвојила стандарде производње који ће српском пољопривреднику отворити нова тржишта и омогућити му бољу зараду.
Драгин је подсетио на то да је Скупштина Србије у последњих годину и по дана усвојила 31 закон из области пољопривреде и више од сто подзаконских аката, и на тај начин уредила најзахтевнију област за усклађивање са законодавством ЕУ.
Он је указао на то да се 60 одсто законодавства које Србија треба да усагласи са ЕУ односи на област пољопривреде.
Према његовој оцени, за нашу земљу је од великог значаја пакет закона везан за безбедност хране.
У Србији је, како је подсетио, основана и Управа за аграрна плаћања, успостављена Дирекција за националне референтне лабораторије, као и боље функционисање система јавних складишта.
Драгин је оценио да то не би било могуће без помоћи наших партнера из ЕУ и суседа у оквиру ЦЕФТА региона, и нагласио да српска пољопривреда бележи суфицит у спољнотрговинској размени у последњих неколико година.
Према његовим речима, суфицит је прошле године износио рекордних 680 милиона долара, када је и цео сектор пољопривреде забележио раст од два одсто.