Званични сајт Владе Србије преноси у целини говор председника Владе Војислава Коштунице, који је пред посланицима Скупштине образложио овај предлог:

Даме и господо посланици,

Избор три министра представља добар повод и прилику да се обратим Скупштини која ми је пре непуних осам месеци поверила мандат и дужност да водим ову Владу. Кажем да је то добар повод, зато што је реч о три важна ресора и о предлогу за избор три министра у овим важним ресорима. Влада на овај начин показује да представља тим који је способан да се мења, да јача своје редове, како би резултати били бољи. И одмах ћу кренути од нечега што је у тих непуних осам месеци био основни циљ наше Владе, а то је општа стабилизација у нашој Републици, што подразумева стабилизацију привредних, политичких и друштвених прилика успостављањем читавог система норми и институција.

Било је много експеримената у овој земљи у протеклим деценијама. Ова Влада се определила за пут изградње дубоких темеља и чврсте конструкције институционалне заштите. Наш циљ је био и остао да направимо кућу у којој ће се садашње генерације боље осећати и у којој ће своје место наћи будуће генерације. Одредили смо неколико фаза кроз које морамо проћи на путу ка циљу, а тај циљ јесте стабилизација. Дакле, стабилна Србија која је са обе ноге у демократском поретку, осигураном владавином права, Србија у којој делује тржишна привреда, која живи у миру и сарадњи са својим суседима и која сигурно стреми ка регионалној сарадњи и европској интеграцији. Коначно, то је Србија, не издвојена, не сама, већ која ове циљеве остварује у чврстој државној вези са Црном Гором. Али, наравно, циљеви и средства су у политици нераздвојни. Ја желим да укажем на начине на које се ови циљеви могу постићи.

Прво средство јесте постављање јасних, чврстих законских правила која ће нам као друштву омогућити унутрашњу стабилност и убрзати приближавање европским интеграцијама. Подсетићу Вас на оно што сви добро знамо, да је јасно европски опредељена Влада до сада иницирала доношење више од 50 закона и да је припремљено још 20 важних системских закона. Ти закони из дана у дан показују свој практичан значај за све грађане наше земље. Али, када је реч о законодавству, оно и начелно, по европским стандардима и није довољно само за себе. Ако постоје закони, потребно је и да се они спроводе, а за спровођење закона потребна је добра државна управа и ваљано, независно судство. И у ове две области Влада је започела озбиљне реформе. Она ће ускоро усвојити стратегију реформе државне управе, Предлог закона о Влади већ постоји, као и Предлог закона о јавним агенцијама, а затим следе припремљени нацрти неколико важних закона из ове области реформе државне управе: реч је о закону о државној управи, о јавним службеницима и друго. О законима из области правосуђа не треба ни говорити, с обзиром на то да је о највећем броју ових закона расправљано у Скупштини Србије, и да су они побољшани расправом која је овде, у Скупштини, вођена.

Наша жеља је не само да постоје добри закони на папиру, већ да из ове законодавне активности произађу и конкретни резултати у области привреде и бољитак за све наше грађане. Макроекономска кретања у првих осам месеци ове године обележена су значајним опоравком привреде, нарочито у сектору индустрије, пољопривреде, грађевинарства, телекомуникација. Индустријска производња у првих осам месеци 2004. године порасла је за 6,9 одсто у односу на исти период прошле године. Очекује се да ће раст бруто друштвеног производа у 2004. години бити у распону од осам одсто. У првих осам месеци 2004. године, забележен је висок спољнотрговински дефицит од 4,5 милијарди долара и смањење овог дефицита је један од приоритета Владе у наредном периоду. У условима знатно веће стопе привредног раста од планираног, раст цена у првих девет месеци 2004. године кретао се изнад планираних оквира. Инфлација мерена растом цена на мало износила је 9,2 одсто, а курс динара пратио је овај тренд.

Томе је значајно допринео раст цена нафте и базних метала на светском тржишту за приближно три процента. Због убрзања раста цена, у периоду од маја до јула 2004. године, предузете су и одређене рестриктивне мере у фискалној и монетарној политици. Али, одржавању раста производње у другом и почетком трећег квартала ове године највише је допринело успостављање и одржавање политичке стабилности, успешан завршетак преговора и наставак аранжмана са Међународним монетарним фондом, споразум о отпису 62 одсто спољног дуга у износу од 1,7 миљарди долара Лондонском клубу.

Оно што нам предстоји, то је такође једно од тих средстава јачања стабилности у нашој земљи, јесте усвајање новог устава Србије. Као што је познато, Влада је предложила Нацрт устава покушавајући већ тим својим нацртом да иде у корак нечему што би представљало једно компромисно решење, прихватљиво за све политичке странке окупљене у овој Скупштини. Али, рад на томе ће се наставити. Поред ових компромиса, биће потребе и за неким другим компромисом и владајућа већина је на ту врсту компромиса спремна. Просто, зато што се Србији са уставом жури, зато што је прека потреба да он буде усвојен, зато што реформе остају делимичне, ограничене, уколико се реформа не спроведе у самој основи државног уређења, доношењем новог устава.

Следећа стратешки значајна ствар, коју сам назначио још у свом експозеу, марта месеца ове године, а коју су трагични догађаји само убрзали, јесте решавање проблема на Косову и Метохији. После мартовског погрома над Србима, нешто што је било у том тренутку очајање у Србији и брига целокупног друштва, преточено је у План Владе за решење косметског питања. Тај план једногласно је усвојила Скупштина Србије. Суштина плана Владе Србије своди се на један предлог самоуправе за Србе на Косову и Метохији, расуте широм Косова и Метохије, концентрисане само нешто више у северном делу, а који све њих тако расуте треба да окупи, да им да одговарајуће институционалне гаранције кроз један модел територијалне аутономије.

После тога, уследила је и знатна дипломатска активност Владе, која је померила "успаваног џина", међународну заједницу, са мртве тачке. План Владе прихваћен је као равноправни основ за даље разговоре о децентрализацији. С једне стране, план Владе Србије, с друге стране план УНМИК-а, односно Оквир за реформу локалне самоуправе на Косову и Метохији. Влада, међутим, није била задовољна овим начелним прихватањем саме чињенице да је уважено поред УНМИК-овог плана и постојање Плана Владе Србије, и сматра да оно што је до сада урађено, у разговорима који су вођени, не представља довољан основ да Срби изађу на изборе за покрајинску скупштину, заказане за 23. октобар.

Ми смо уверени у то да после пет година колективног злостављања Срби морају да добију сигурна јемства сопствене самоуправе, да би се потом укључили и у косметске институције самоуправе, а не још једанпут били обманути и преварени.

Влада је сигурна у то да би јединственом политиком државе, каква је до недавно вођена, овај циљ био остварен. Морам, нажалост, да констатујем да је оваква јединствена политика нарушена, али и поред тога, Влада одлучно наставља да спроводи своју политику дефинисану планом који је Скупштина једногласно усвојила.

Наредна стратегија коју је третирала ова Влада и за коју ужива неподељену подршку и Скупштине и друштва, јесте оријентација ка европским интеграцијама. После, у основи неповољног трећег годишњег извештаја Европске комисије почетком ове године о месту државне заједнице Србија и Црна Гора у процесу стабилизације и придруживања и бројних разговора са најодговорнијим функционерима Европске уније, Влада је прихватила предлог Европске комисије да се наставак овог процеса креће у правцу закључивања једног споразума о стабилизацији и придруживању, али споразума који би био праћен са два анекса који ће се посебно односити на економске, трговинске и секторске политике у две државе чланице. То нам је отворило пут за писање Студије о изводљивости и припремама за закључивање споразума. За Србију се тиме отварају две значајне погодности. Прво, економски део преговора је одблокиран, друго, тиме није доведена у питање државна заједница, бар не од стране Србије, која ће и даље инсистирати на интеграцијама, а не на дезинтеграцијама. Хоћу да вас подсетим и на израду националне стратегије за приступање Србије и Црне Горе Европској унији која ће, као развијен, детаљан и регулациони документ, бити завршена до краја ове године. То су главни правци деловања Владе и могу слободно да кажем да се свим овим што је урађено у протеклих неколико месеци, грађевина животно потребне владавине права, чврстих институција у Србији, постепено склапа. Сигуран сам у то да је Влада за непуних осам месеци утрла добар пут. У дневној трци са временом, упркос бројним проблемима, и даље постојећим инцидентним ситуацијама, често се не види оно што је урађено у времену које је релативно кратко и уз максималне напоре.

И сада желим да Вам предложим кандидате за министре у Влади Србије. Желим Народној скупштини да предложим за новог министра просвете и спорта др Слободана Вуксановића. Влада Србије придаје посебан значај просвети и спорту јер је реч о више него важним сегментима друштва. Министарство просвете и спорта до сада је предложило неколико важних закона, један од њих је усвојен - Закон о изменама и допунама закона о основама система образовања, а други закон је Влада утврдила и реч је о закону о антидопинг контроли. У току је израда више важних закона из ове области, то су закон о високошколском образовању, закон о уџбеницима, закон о основној и средњој школи. Сви ти законски пројекти биће представљени Скупштини до краја године. Формиран је Савет за развој спорта, у који су укључени најзначајнији представници спортског живота и који је почео припрему националне стратегије за развој спорта у Србији. Све наведене институционалне реформе треба да обезбеде општи оквир без кога није могуће унапредити наш просветно-образовни систем.

Економске реформе које воде покретању привреде представљају неопходну основу за развој и промене у систему образовања, с обзиром на то да модеран образовни систем захтева велика средства. Важно је, такође, када је реч о овом ресору, да Скупштина што пре изабере Национално-просветни савет, који ће, као независно стручно тело које ће чинити представници свих релевантних институција, педагошких и образовних, одредити смер даљег развоја наше просвете у складу са националном просветном традицијом и општим стандардима Европске уније.

Желим посебно да изразим велико задовољство досадашњим радом Министарства за економске односе са иностранством, на чијем је челу био Предраг Бубало и да, овом приликом, поменем неке од значајнијих резултата који су постигнути. На иницијативу министра Бубала, у Министарству је направљена нова организациона структура која је, поред постојећих, допуњена са два потпуно нова сектора - Сектор за страна улагања и Сектор за концесије. Сектор за страна улагања представља окосницу активности када је у питању политика и промоција страних улагања. Разумевајући активности за привлачење страних улагања, односно реструктурирање српске привреде, која је један од важних приоритета Владе, учињени су озбиљни помаци у реализацији овог циља када је реч о страним улагањима формирањем једног компетентног тима који се тиме бави и доношењем Акционог плана за уклањање административних препрека страним улагањима. Министарство за економске односе са иностранством обавило је неколико важних послова, покренуло је ствари са мртве тачке када је реч о односима који имају билатерални карактер, а тичу се економске сарадње са појединим земљама. У том погледу издвајам настављање са радом Пословног савета са Немачком, после застоја који је затечен приликом преузимања Министарства, што је од нарочитог значаја за будући развој наших економских односа са Немачком. Сличан проблем имали смо у области економске сарадње са Италијом, која је у знатној мери била блокирана споровима између италијанског "Фиата" и наше "Заставе", односно "Дуферка" и "Сартида". Пронашли смо најбоље решење, како за нас, тако и за Италију, и као резултат тога "Фиат" је отписао значајан део дуга "Застави", што омогућава знатно бољу перпективу за нашу фабрику. На таласу тих добрих реакција италијанских привредника и пословне заједнице, уследила је и посета најбројније делегације италијанских привредника до сада.

Министарство за економске односе са иностранством је активно радило и било укључено и у преговоре око регулисања питања руског и кинеског дуга. То Министарство бавило се и перманентно радило на озбиљном реструктурирању српске привреде и њених грана за које смо проценили да имају озбиљну извозну шансу. Последњи пример је доношење Уредбе о производној кооперацији. Изражавам овом приликом захвалност министру Бубалу на његовом досадашњем раду на челу Министарства за економске односе са иностранством, и за новог министра предлажем доктора Милана Париводића.

Министар Бубало од маја ове године обавља и дужност координатора у Министарству привреде, и зато бих поменуо и неке од значајних резултата који су постигнути у том Министарству. Уместо прошлогодишњег стагнантног раста, ове године се на основу привредних кретања остварених у првих девет месеци очекује раст производње од више од шест одсто, што је изнад очекиваног просечног раста у региону. Током мандата ове Владе, Народна скупштина донела је неколико важних системских закона које је припремило управо Министарство привреде - Закон о регистрацији привредних субјеката, Закон о Агенцији за привредне регистре, Закон о стечајном поступку, Закон о Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Припремљен је и нацрт закона о привредним друштвима, а у завршној фази је израда нацрта закона о изменама закона из области приватизације - Закона о приватизацији, Закона о акцијском фонду и Закона о Агенцији за приватизацију. Захваљујући усвојеним законским решењима, значајно ће бити поправљени услови за почетак обављања привредних делатности.

Током 2004. године, за првих шест месеци, процесом приватизације обухваћено је 155 предузећа, остварен је приход од 76,6 милиона евра, обезбеђено је 72,2 милиона евра за инвестиције и 2,6 милиона евра за социјални програм. Појачане су активности на финансијском и организационом реструктурирању 67 великих друштвених предузећа. Фонд за развој одобрава повољне кредите малим и средњим предузећима и предузетницима, и посредством Фонда у овој години за 350 дугорочних инвестиционих програма одобрено је кредита у укупном износу од 3,5 милијарди динара. Реализацијом ових програма биће отворено више од 5.000 нових радних места. За бржи развој недовољно развијених општина одобрена су средства за 54 програма, а за девастиране општине 47 програма. Сигуран сам у то да наведени резултати у оба министарства, које је Предраг Бубало са својим тимом постигао, представљају најбољу препоруку за његов избор на нову функцију на место министра привреде.

Зато, на крају, даме и господо посланици, предлажем Народној Скупштини Републике Србије да за министра просвете и спорта изабере Слободана Вуксановића, да за министра за економске односе са иностранством изабере Милана Париводића и да за министра привреде и приватизације изабере Предрага Бубала.

Хвала Вам