Мушкиња-Хајнрих је у изјави за агенцију Танјуг прецизирала да су до данас у посебне бирачке спискове уписана 437.952 припадника националних мањина, и указала на то да тачан број особа са бирачким правом није познат, јер се располаже само подацима по попису из 2002. године.
Према том попису, како је објаснила, као припадник националне мањине изјаснило се приближно 1,2 милиона грађана Србије, што значи да више од милион припадника националних мањина има опште бирачко право.
Она је навела да ће избори свих националних савета, непосредних и посредних електорских, бити одржани истовремено, и додала да ће непосредни избори бити одржани на бирачким местима где ће бирачи гласати лично, тајно, заокруживањем редног броја испред листе за коју гласају.
Мушкиња-Хајнрих је рекла да ће се гласачки листићи убацивати у једну кутију, али ће бити различите боје за сваку националну мањину.
Према њеним речима, хрватска, македонска и словеначка национална мањина бираће своје националне савете на електорским скупштинама које ће бити одржане 6. јуна, и то за хрватску националну мањину у Суботици, македонску у Панчеву, а словеначку у Београду.
Она је нагласила да ће електори бирати националне савете за ове три националне мањине тајним гласањем, такође заокруживањем на гласачком листићу, док ће о свим осталим питањима одлучивати јавно на електорској скупштини.
Мушкиња-Хајнрих је навела да су дефинисана бирачка подручја којих има 24, као и бирачка места којих има 858, али да су и даље у току неке корекције због прилива новоуписаних грађана у посебан бирачки списак како би се испоштовала законска обавеза да се бирачка места формирају према броју припадника националних мањина, којих може бити од 100 до 2.500.
Говорећи о обавештавању грађана, она је указала на то да ће слично општим изборима, бирачи добити писмена обавештења која ће достављати јединице локалне самоуправе и додала да ће на том обавештењу бити назначено место и време гласања, као и која је документа потребно понети за идентификацију.