П:
О:
Читај ми
Интензивирање активности на изради Националне стратегије за придруживање ЕУ
Београд,
20. октобар 2004.
Председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције Ксенија Миливојевић изразила је очекивање да ће израда Националне стратегије Србије за придруживање Србије и Црне Горе ЕУ, која је почела у септембру, бити врло брзо завршена, како би се што пре приступило њеној примени.
Миливојевић је на конференцији за новинаре истакла да се у том циљу наставља сарадња Одбора за европске интеграције и Канцеларије Владе Републике Србије за придруживање ЕУ и навела да ће Одбор давати активну подршку Влади, али и иницирати све потребне скупштинске активности које су везане за сам процес европских интеграција.
Она је нагласила да ће у међувремену бити настављена примена недавно усвојене Резолуције о придруживању ЕУ и изразила очекивање да ће Влада Србије редовно извештавати Скупштину о активностима које спроводи на пољу европских интеграција, што ће, како је истакла, имати своју пуну примену у процесу израде стратегије.
Секретар Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ Радмила Миливојевић навела је да Национална стратегија мора да садржи три елемента: тренутну ситуацију у Србији у областима које су релевантне за придруживање ЕУ, анализу услова које треба испунити у процесу придруживања, као и начин рада и рокове за предузимање неопходних мера и извршавање активности како би били испуњени услови потребни за придруживање.
Миливојевић је оценила да је процес придруживања процес мењања наших живота у позитивном смислу, који захтева одређене материјалне трошкове, због чега ће приликом израде Националне стратегије бити коришћена искуства земаља у региону како би се процес придруживања спровео на начин којим би се смањили потребни трошкови прилагођавања, уз истовремено омогућавање транзиције друштва.
Према њеним речима, овај документ никако не треба да буде списак лепих жеља, већ једно рационално сагледавање свих оних аспеката и одлука које морају бити донете, из чега ће проистећи и низ конкретних акција.
Она је објаснила да је Влада Србије кренула интензивно у израду акционог плана, који фактички представља ходограм активности Владе у наредне три године. Током следеће недеље Влада би требало да усвоји овај документ, након чега ће Канцеларија иницирати и тематску седницу Владе посвећену европским интеграцијама и томе где се тренутно налазимо на путу приближавања ЕУ, као и са којим проблемима и отвореним питањима се суочавамо.
Специјални саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Михаило Црнобрња истакао је да је Национална стратегија везивно ткиво за Србију у више различитих нивоа. Он је објаснио да осим у политичком, стратегија представља везивно ткиво и у хоризонталном смислу, јер ће у овом документу по први пут бити обједињене активности свих сектора државе и друштва, које ће бити представљене као једна компактна целина.
Трећи аспект стратегије као везивног ткива јесте то што она везује све наведене акције кроз време, имајући у виду чињеницу да се овај документ израђује за један дужи период, рекао је Црнобрња и додао да је циљ стратегије трасирање пута до времена уласка наше земље у ЕУ и распоређивање потеза кроз време, односно онога што у свакој години може бити урађено сходно нашим законодавним и институционалним капацитетима.
Према његовим речима, стратегија треба да да јасну стратешку оријентацију на путу придруживања, због чега ће овај документ бити подложан променама и усклађивању са околностима, а вероватно ће бити потребе и за његовом озбиљнијом ревизијом онда када наша земља постане званични кандидат за чланство у ЕУ.
Црнобрња је указао на то да у изради стратегије учествују стручњаци који се баве појединим темама на факултетима и институтима, као и стручњаци за област државне управе, уз напомену да би током новембра требало да буде одржана јавна расправа о овом документу која ће омогућити укључивање и других експерата у његову израду.
Она је нагласила да ће у међувремену бити настављена примена недавно усвојене Резолуције о придруживању ЕУ и изразила очекивање да ће Влада Србије редовно извештавати Скупштину о активностима које спроводи на пољу европских интеграција, што ће, како је истакла, имати своју пуну примену у процесу израде стратегије.
Секретар Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ Радмила Миливојевић навела је да Национална стратегија мора да садржи три елемента: тренутну ситуацију у Србији у областима које су релевантне за придруживање ЕУ, анализу услова које треба испунити у процесу придруживања, као и начин рада и рокове за предузимање неопходних мера и извршавање активности како би били испуњени услови потребни за придруживање.
Миливојевић је оценила да је процес придруживања процес мењања наших живота у позитивном смислу, који захтева одређене материјалне трошкове, због чега ће приликом израде Националне стратегије бити коришћена искуства земаља у региону како би се процес придруживања спровео на начин којим би се смањили потребни трошкови прилагођавања, уз истовремено омогућавање транзиције друштва.
Према њеним речима, овај документ никако не треба да буде списак лепих жеља, већ једно рационално сагледавање свих оних аспеката и одлука које морају бити донете, из чега ће проистећи и низ конкретних акција.
Она је објаснила да је Влада Србије кренула интензивно у израду акционог плана, који фактички представља ходограм активности Владе у наредне три године. Током следеће недеље Влада би требало да усвоји овај документ, након чега ће Канцеларија иницирати и тематску седницу Владе посвећену европским интеграцијама и томе где се тренутно налазимо на путу приближавања ЕУ, као и са којим проблемима и отвореним питањима се суочавамо.
Специјални саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Михаило Црнобрња истакао је да је Национална стратегија везивно ткиво за Србију у више различитих нивоа. Он је објаснио да осим у политичком, стратегија представља везивно ткиво и у хоризонталном смислу, јер ће у овом документу по први пут бити обједињене активности свих сектора државе и друштва, које ће бити представљене као једна компактна целина.
Трећи аспект стратегије као везивног ткива јесте то што она везује све наведене акције кроз време, имајући у виду чињеницу да се овај документ израђује за један дужи период, рекао је Црнобрња и додао да је циљ стратегије трасирање пута до времена уласка наше земље у ЕУ и распоређивање потеза кроз време, односно онога што у свакој години може бити урађено сходно нашим законодавним и институционалним капацитетима.
Према његовим речима, стратегија треба да да јасну стратешку оријентацију на путу придруживања, због чега ће овај документ бити подложан променама и усклађивању са околностима, а вероватно ће бити потребе и за његовом озбиљнијом ревизијом онда када наша земља постане званични кандидат за чланство у ЕУ.
Црнобрња је указао на то да у изради стратегије учествују стручњаци који се баве појединим темама на факултетима и институтима, као и стручњаци за област државне управе, уз напомену да би током новембра требало да буде одржана јавна расправа о овом документу која ће омогућити укључивање и других експерата у његову израду.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја