Хомен, који у Кампали учествује на Ревизионој конференцији МКС-а, истакао је да тај суд представља један од најважнијих темеља у процесу достизања мира и правде кроз борбу против некажњивости и да је Србија потпуно спремна да учини сваки корак у циљу осигурања пуне сарадње са тим судом.
Он је указао на то да су најважније теме десетодневне конференције у Кампали, коју је сазвао генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун, формулација кривичног дела агресије и измена члана 124 Римског статута којим је основан МКС са седиштем у Хагу.
Том изменом предвиђено је да свака држава која приступа Статуту може да дâ изјаву да у периоду од седам година након његовог ступања на снагу не прихвата надлежност Суда у односу на кривична дела ратних злочина, када сматра да је кривично дело извршено на њеној територији, или да су га извршили њени држављани, рекао је Хомен.
Државни секретар је навео да Србија у потпуности подржава напоре за налажење најприхватљивије дефиниције кривичног дела агресије, иако је свесна да је то комплексно питање које обухвата не само правне већ и политичке елементе.
Такође, он је изразио уверење да би дефинисање овог кривичног дела представљало значајан корак у циљу сужавања сфере некажњивости за најтежа кривична дела.
Након успостављања одговарајућег механизма за гоњење и кажњавање појединаца који изврше кривична дела против мира, бићемо ближи изградњи бољег света за генерације које долазе, указао је Хомен.
Према његовој оцени, потребно је анализирати и досадашње кораке у раду МКС-а, али и планирати наредне, који ће омогућити да тај суд служи циљу због којег је основан, чак и боље него до сада.
Република Србија је једна од земаља оснивача МКС-а и има представника у Скупштини држава чланица и при самом суду.
Овај суд је до сада признало 111 земаља, међу којима нису неке од великих земаља као што су САД, Русија, Кина и Индија.
Скупштина Србије је на предлог Министарства правде 2009. године усвојила Закон о сарадњи са МКС-ом и успоставила основу за даљу имплементацију Римског статута.